Svaki roditelj u Srbiji zna koliki pakao ume da bude naša birokratija u trenutku kada postanu roditelji. Za Bojana Stankovića sređivanje papira za suprugu i dete je noćna mora koja traje već gotovo čitavu godinu.
Bojan Stanković i njegova supruga Efrozina 17. maja 2020. su postali roditelji male Zoe. Međutim, priču koja se proteže iza slike srećne porodice zakomplikovala je srpska birokratija – devojčica do danas nije dobila zdravstvenu knjižicu, a njena majka ne može da produži vizu.
Priča o slučaju Bojana Stankovića (37) i njegove porodice, koja se širi društvenim mrežama, zvuči preterano čak i za srpsku birokratiju, s kojom smo svi nekad zaglavili. Ipak, Bojan kaže da je istinita.
“I moja supruga uz svoje ime nosi moje prezime. Ona je moja zakonita žena, majka mog deteta, a u mojoj zemlji nema nikakva prava”, kaže Stanković, i osvrće se na početak njihove veze – još tad je bilo problema zbog “spoljašnjih faktora”.
Bojan, vozač kamiona iz Srbije, i Efrozina iz Ruande upoznali su se preko interneta.
“Dopisivali smo se dve godine. Dvaput smo aplicirali za vizu da ona dođe iz Afrike, nisu hteli da je izdaju, bacio sam dve i po hiljade evra. Na kraju sam skupio sve svoje papire, kupio kartu i ja otišao u Ruandu. Tamo sam proveo mesec dana, upoznao celu njenu familiju. Venčali smo se u Ruandi, niko nas ništa nije pitao. Ipak, morao sam da se vratim sam. Ona je ostala tamo i ostala je u drugom stanju…”
“Nisam znao šta da radim, preko jedne prijateljice sam kontaktirao medije, a novi ambasador Srbije u Ruandi nam je odmah potpisao papir, kaže čitao je tekst… Konačno, 7. novembra 2019. ona je došla u Srbiju, u trećem mesecu trudnoće. Od tada jurim njeno zdravstveno osiguranje. I od tada me šetaju od vrata do vrata”, priča Stanković.
U međuvremenu su shvatili da Efrozini ističe viza, Bojan je na vreme otišao da je produži, ali su mu, kako kaže, saopštili da “ne rade sa strankama zbog korone”.
“Viza joj je istekla 6. maja 2020, ona se porodila 17. maja. Morali smo da platimo više od 1.000 evra u kešu za porođaj, nisu hteli da je puste iz bolnice dok ne donesem pare”, priseća se.
Kad su otišli u Upravu za strance da produže vizu, pitali su ih šta su čekali i nagovestili da bi Efrozinu mogli krivično da gone.
“Pitao sam koliko treba da platim, samo joj produžite vizu ili dajte državljanstvo, samo da se ovo završi. Rekli su mi bukvalno ovo: ‘Vaša žena mora da ide iz Srbije, da nađe zemlju koja će da je primi, pa iz nje opet da aplicira za vizu, pa ako je dobije – onda može da se vrati.’ Nisu znali da mi kažu u koju to zemlju treba da pošaljem ženu. ‘To je vaš problem’, kažu. Moje dete jedva je dobilo matični broj, knjižicu nema već devet meseci, išao sam 20-30 puta, nikako da stigne. Skoro se razbolela, imali smo neki papir, jedva su nas primili kod lekara. Stvarno ne znam šta više da radim, došlo mi da kukam iz glasa što nas tako tretiraju”, priča Stanković.
Preračunava da je dosad potrošio više od sedam hiljada evra u pokušajima da obezbedi sve papire za svoju porodicu. Više, kaže, nema. On vozi kamion po Evropi, po dve nedelje je odsutan, Efrozina je s bebom kod njegovih.
Ipak, uprkos svemu što im se dešavalo…
“…Još se više volimo. Kolege vozači se šale: ‘Šta ona radi s tobom?’ Ona je prepametna, građevinski inženjer. Završna ocena bila joj je 9,7, bila je među tri najbolja studenta, dobila je i stipendiju. Devojka četiri jezika priča, sad uči i srpski. A, evo kroz šta prolazi kod nas”, uzdiše Bojan.
Trenutno se oseća bespomoćno pred paklom srpske birokratije, ali ističe da razdvajanje nije opcija, piše Nova.
“Moja žena ne ide nigde. Izdali su nam vizu na kojoj piše sklapanje braka, ne vidim zašto bi morala da ide. Ako se ovo uskoro ne reši, ja ću još godinu i po raditi da skupim pare da svi odemo u Afriku i da se nikad više ne vratimo ovde. Tamo na aerodromu pocepaću srpski pasoš”.
U Svedskoj je bio isti slučaj. Tata svedski državljanin, mama ne. Dete je po rođenju dobilo švedski pasos. Mamu su hteli da deportuju, ali pošto je dete bilo malo smatrali su da narušavaju detetova prava ako ga razdvoje od majke, pa su izbacili i dete. Onda ih je porodica tužila jer su izbacivanje deteta sa švedskim pasošem uskratili detetova prava kao njihovog drzavljanina. Dobili su parice od drzave i vraćeni su u zemlju. Raspitajte se prvo o detetovim pravima.
Imam isti slucaj ,dete automatski rodjenjem je dobilo maticni broj ,viza prva 3 meseca posle 12 ,pa 12 .u NS u kancelariji za strance ljudi sve lepo objasne, nikakvih problema nisam imao i osiguranje imaju preko mene ,verovatno on radi za stranog prevoznika
Birokratija je slična u svakoj zamlji. Međutim ljudska prava se poštuju iako se nekad malo čeka na njih. Ovo je više nego bezobrazluk. Ne dati drzavljanstvo zakonitom supruzniku nema logike. Svaki osrednji strani sportista može dobiti naše drzavljanstvo čim ga zatraži jer su političari glavni faktor u svim klubovima, ali ne i obična porofica. Možda bi trebao potražiti savet nekog advokata. Ne mogu da verujem da ne postoji zakonska mogućnost za to, nezavisno od ponasanja i bahatosti pojedinih državnih službenika punih umišljene sopstvene važnosti i moći.
Usrana drzava . Samo kriminal i starlete prostitutke napreduju. Svi idite gde god znate iz ove nedodjije jer ovde ni za 2000godina nece da bude bolje
Gospodine Bojane, niste u pravu kad se bahato ponašanje i reaguje te negativno.Možda niste znali da svaka država, pa i naša ima tzv.Zakon o strancima, kojeg treba da se i Vi, odnosno Vaša supruga pridržavati, bez obzira na okolnosti da ste u legalnom stranačkom braku.Te rokove koje ste, namerno ili neznanjem propustili, to je Vama stvorilo problem.Srefiće se to bez brige budite i ti na zakonu zasnovanom rešenjima i nećete imati potrebe da ovakvim činjenjem uznemiravati javnost,, a da predhodno niste ispunili uslove po Zakonu.S poštovanjem