Da li ste znali da je u srpskoj produkciji dosad snimljeno samo jedan dugometražni animirani filmov? I većina nije čula za njega. Novi srpski crtać, „Bio dvaput jedan kralj“ pomeriće te granice. Iako nije završena produkcija, ovaj film je pobrao simpatije širom sveta.
U pitanju je priča o kralju koji ima podvojenu ličnost, ali i podvojeno vreme koje uglavnom provodi u podvojenom ekranu! Ovaj scenario o bajkovitoj dualnosti je uvršćen u 20 najboljih u Evropi (kao deo European Short Pitch 2015.) u Poznanu i Luksemburgu. Autor ovog filma Vojin Vasović, tu su i animator Nikola Stepković, dizajner zvuka i kompozitor Vladimir Kerkez, koscenarista Dunja Petrović. Ekipa filma je na interne platformi za donacija Kickstarter prikupila neophodni novac za početak projekta. Film je podržan podržan i od strane Filmskog centra Srbije i Ontarijskog umetničkog veća. Vasović, koje režiser i scenarista, kaže da je ovo bio zahtevan, ali zanimljiv projekat.
– “Bio dvaput jedan kralj” je animirana priča o kralju koji ima podvojenu ličnost, živi u podvojenom vremenu i obitava u podeljenom ekranu. U jednom svetu živi Kralj Ratnik, snažni i neustrašivi vojskovodja koji želi da osvoji svet. Sa druge strane je Kralj Pesnik, kralj gracioznih manira koji takođe želi da osvoji svet, ali svojim rimama i stihovima. Jedini problem koji imaju ova dva kralja je što su oni zapravo jedan kralj koji očajnički pokušava da se otarasi samog sebe – kaže Vasović.
U toj borbi protiv dualnosti pomažu i odmažu mu razni druidi, šamani, kraljice, sluge i dvoglavi zmajevi, sve dok jednog dana kraljevi ne podignu vojske da se bore same protiv sebe i sve se pomalo izmakne kontroli…
Koliko je film inspirisan ostvarenjem Kortija i Svensona iz 1980-ih?
Sem naslova koji delimo i za koji smo tek kasnije saznali nemamo drugih dodirnih tačaka. Naš film se u originalu zove “Bio dvaput jedan kralj”, ali na engleskom reč kralj ne postoji u tom čuvenom začetku svih bajki, zvučalo bi nešto poput “Twice Upon A Time There Was A King”, ali smo se odlučili za kraću verziju iako je već korišćena. Film iz ’83 se bavi ukradenim vremenom a ovaj naslov, neskromno tvrdićemo, vise odgovara našem podvojenom vremenu nego ukradenom. Film će u svakom slučaju imati i srpsku i englesku verziju, tako da je i u tom smislu podvojen.
Kampanja na KICKSTARTERu je završena uspešno. U kojoj je fazi sada produkcija?
Produkcija 13-ominutnog filma je u samom završetku, za tri dana predajemo srpsku verziju Filmskom Centru Srbije i nakon toga nam ostaju sitne prepravke, odjavna špica i snimanje engleske verzije naracije i glasova. Nakon toga, negde krajem januara, film će biti spreman da krene na festivale i u ruke svih koji su nas podržali na Kickstarter-u. Napravićemo i nezvanične premijere pre festivalske turneje u Beogradu i Kragujevcu.
Tim koji je okupljen na ovom velikom projektu je zaista maestralan. Kako je tekao rad na filmu?
Nikola Stepković je zaista pravi krivac za vizuelni identitet filma. Nas dvojica se družimo još od srednje škole i radili smo na više filmova i predstava zajedno. Imamo tu internu foru da ne bi smeli nikad da se vozimo istim prevozom ili hodamo istom stranom ulice, jer ukoliko se jednom od nas nešto desi drugi ne može bez njega da sam završi film. Nekad neizmenično preuzimamo uloge naših kraljeva pa zaista ličimo na deo jedne celine koliko vremena provodimo zajedno. Mene, na primer, njegova mačka više voli nego njega. A tako je siguran sam i sa mojim psom koga još uvek nemam, ali koji bi sigurno više voleo njega.
Pored nas dvojice se nalazi Vladimir Kerkez, dizajner zvuka i kompozitor, koji je potpisnik muzike i zvuka i na našem prethodnom crtaću “Svakih pet minuta”. Scenario za dugometražni film potpisujemo Dunja Petrović i ja koji smo pre nekoliko godina radili scenario za polučasovni igrani film “Dašak”. Veliku zahvalnost dugujemo i animatorki Snežani Čubrilović, dvojici Mladena Nikolića, Planu 9 i mnogim drugim kolegama koji su nam svako na svoj način pomogli svojim radom i idejama.
Koliko sam uspeo da shvatim, ovo će biti tek drugi srpski animirani dugometražni film. Koliko je komplikovan takav poduhvat? Koliko će biti trajanje filma?
Ja se nadam da će do vremena kad bude gotov biti bar treći, a da će do istog tog vremena biti pokrenuto puno njih. Animacija zahteva dosta vremena, ljudi, strpljenja, godina, a mi pravimo podvojeni svet što znači dupla animacija, dupli broj likova, prostora, itd. Ali s druge strane animacija je najuniverzalniji jezik koji film može da pruži i sve to vreme i ulaganje se isplati. Sa animacijom je sve komplikovanije što se izvedbe tiče, nekad je za par sekundi potrebno i više od nekoliko dana, ali zato u svemu tome imate apsolutno neograničenu slobodu šta možete tj. šta želite da se desi! Po scenariu, za sada, trajanje dugometražnog je oko 75 minuta.
Kakve su reakcije ljudi iz sveta vizualnih umetnosti, dakle vaših kolega, profesionalaca ili onih koji tome teže?
Za sada su reakcije odlične, s tim što niko još nije pogledao ceo film. Mi volimo da se okružimo ljudima sa pozitivnim predrasudama, tako da odgovorno mogu da tvrdim da se svima dopada dok ga ne pogledaju. Šalu na stranu, mislim da će svako ko ima i klicu podvojenosti, suprotstvaljenih težnji ili želja moći da pronađe deo sebe u filmu. U krajnjem slučaju verujemo u dualnost sveta – tako da računamo da u publici već imamo pola obožavalaca!
Koliko vam je pomoglo iskustvo na manjim projektima i, posebno, „5 Minutes Each“ i reputacija koju je taj projekat stekao?
Mnogo je pomoglo. I ne samo na animiranim projektima. Isto kao što će nam iskustvo na ovome pomoći u radu na sledećem, ovo nam je prvi veliki 3D projekat. Sve čime se bavimo, bilo to pozorište, igrani film, radio ili animacija, sve nas uči kako da što bolje i jasnije pričamo priče. “Svakih pet minuta” nam je otvorio vrata mnogih fondova i festivala. Neka kraljevi uspeju dva puta po pola od toga i mi smo zadovoljni.
Ukoliko vam se sviđa ideja, slobodno podržite lajkom i deljenjem na Superste konkursu.
Cilj Supereste projekta je da uključi što veći broj mladih ljudi koji bi na bilo koji način voleli da se bave dugometražnom animacijom. Dunja Petrović i ja privodimo kraju radove na dugometražnom scenariu koji se odvija u istom ovom podvojenom svetu i jedva čekamo da krenemo u produkciju dugometražnog filma u koji ćemo onda uključiti i nove ljude. Beograd i Kragujevac su nam najlogičnija mesta za razvoj jer smo Nikola Stepković (art direktor filma), Dunja i ja iz Kragujevca, a radimo u Beogradu. Sigurno ćemo organizovati radionice i u drugim gradovima, ukoliko za to bude interesovanja.
Dodaj komentar