Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, čini se, jedva čeka istek svog mandata na ovoj poziciji. Čoveka koji je u smišljenoj i dobro isplaniranoj senci svog zamenika zamišljam kao nekoga ko na svom zidnom kalendaru precrtava datume u išekivanju prekida „nametnute“ dužnosti.
Koja li je njega muka naterala da se isturi na političku vetrometinu kao zaleđina Vesić Goranu koji je zakonski, ali svakako ne i u praksi, na nomenklaturno značajnijoj poziciji?!
Pitanje je hoće li nam gradonačelnik biti prisiljen da izdrži do kraja ili će se onaj koji donosi sve odluke u ovom društvu smilovati na mir i blagostanje povučenog gospodina?
Pu SPAS za sve nas
Nove izjave Radojičića ukazuju da Aleksandar Šapić, višegodišnji predsednik opštine Novi Beograd, u liku sadašnjeg „prvog čoveka“ (ne, ne mislim na Vesića!) ima svog najžešćeg navijača za preuzimanje nekada časne funkcije.
Doduše, nekada je društvena čast bila pozicija gradonačelnika, poslanika, ministra, a da ne pominjemo nivo predsednika jedne zajednice. Došli su dani kada te funkcije obavljaju najgrđi među nama.
– Gospodin Šapić ima višegodišnje iskustvo u lokalnoj politici i neguje pristojnost u komunikaciji, koju ja cenim – izjavio je Radojičić, uz napomenu da čeka (kao ozeblo sunce) da se po ovom pitanju usklade SNS i SPAS.
Za svake gradske izbore, makar u kampanji vladajuće stranke, lik i delo Gorana Vesića iščeznu iz diskursa propagandne mašinerije vlasti. Zbog svoje izuzetne „popularnosti“ i zasluženog „poštovanja“ Vesić u predizbornom periodu bude skrajnut od očiju javnosti i maskiran u osobu iz rubrike „gde su, šta rade“. Možda SPAS njegove fotelje bude nekada vaterpolo heroj nacije, a danas ambiciozni političar.
Nema sumnje da se vlast nikako neće kockati sa Vesićevim nominovanjem za stranački „čin“ gradonačelnika prestonice, jer niko nema tako moćan rušilački potencijal SNS-a kao ovaj večiti zamenik.
Opozicija i kritička javnost gotovo da iz samilosti ne atakuje na Radojičića, ali taj Vesićev urođeni talenat za antipatičnost se zaista mora maksimalno iskoristiti.
Dakle, Šapić je nema sumnje najjači kandidat vlasti za buduće gradske izbore, dok opozicija nema i dalje nekoga ko na svoja pleća treba podneti žrtvu u vidu teške artiljerije sa režimskih televizija i novina. Još ako mu „cenjeni“ Sarapa i Šešelj zasednu za vrat sa svojim gabaritom, treba sve to izdržati.
Šta će biti s Goranom?!
Nekada gradski menadžer, a sada „drug član“ zamenik, ponovo može da očekuje neku PPV (prvi potpredsednik vlasti) funkciju samo i dalje lokalnog karaktera. Možda nam je sudbinski predodređen jedan takav tip. Svakako da očekujemo, ukoliko stvarno dozvolimo sebi da nas ne zanimaju izbori, još četiri godine suživota sa Goranovim menadžerisanjem, a da li nam je ostalo godina za bacanje to se prevashodno moramo zapitati. Nadam se samo da odgovor neće ići u pravcu „već sam se spakovao“.
Jer grad u kome sam odrastao i njegov dobri duh postoji još samo u predanjima ljudi koji su doživeli i proživeli njegov šmek. To je grad, što bi moj deda rekao, u kome si se samo gledajući gradsku gospodu mogao naučiti bontonu i ponašanju koje dolikuje jednom svetskom čoveku. Eh da, davni dani, da ne kažem divni.
„Ako ti se ne sviđa, a ti idi“
Ovo je rečenica koju je kao odgovor na kritičku misao dobijala moja majka na svom radnom mestu, pre skoro trideset godina, koju je dobijala i od direktora moje osnovne škole iz JUL-a konvertovanog DSS-ovca (ha! ovca). Nažalost, ovo je rečenica koju ja i dan danas čujem kada se zapalim da nekom apolitičnom starogrčkom idiotu elaboriram šta sve „ne volem“ i šta mora bolje u gradu, državi i društvu.
Imamo te mreže, neke portale i internet kanale na kojima svako govori šta mu padne na pamet. Imamo veću slobodu nego iko pre nas, vole da se pohvale vladari nam.
Eto, dali su nam da lajemo, a mi zavijamo u preriji koja je nekada bila tako kul grad.
„Bolesnici, sadisti, psihopate, idioti i neznalice“ tužili Gorana Vesića
Dodaj komentar