Beograd je ispao iz trke za Zelenu prestonicu Evrope za 2023. godinu , mada nije jasno ni zašto je uopšte bio u trci za ovakvu nagradu kada jednog od glavnih i odgovornih za sadašnji izgled grada Beograda nazivaju ovlašćenom beogradskom betonjerkom.
“Beograd je jedan od 16 gradova Evrope koji učestvuje u takmičenju za evropsku nagradu Zelene prestonice 2023. Gradovi koji uđu u uži izbor, predstaviće se tokom ove godine međunarodnom žiriju kojim predsedava Evropska komisija EU” objavljeno je na zvaničnom Fejsbuk nalogu Ministarstva za evropske integracije u martu ove godine.
Nagrada za Zelenu prestonicu i Zeleni list ogleda se kroz njihov značaj u kontekstu Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal) i dodeljuje sa ciljem da se prepoznaju ekološka dostignuća većih i manjih gradova, eko inovacije i pozitivne akcije, dakle više biciklističkih i pešačkih staza, više javnog prostora, manje automobila.
Gradonačelnik Beograda je istakao da je njegova inicijativa bila da se Beograd po drugi put kandiduje za ovu prestižnu nagradu.
– Veliki je novac potreban za realizovanje ekoloških projekata, ali uprkos tome, važno je da smo deo ovog procesa takmičenja. Na ovaj način podižemo svest o značaju rešavanja ekoloških problema – ukazao je prvi čovek prestonice, Zoran Radojčić a prenosi beograd.rs.
Šteta da se njegovim lepim zamislima isprečila betonjerka Goran Vesić koji zelenilo baš nešto i ne gotivi.
Zaista, kako je gradonačelnik grada koji ispušta kanalizaciju direktno u reku, čiji stanovnici dišu zagađen vazduh toliko da je uvek među prvima u svetu po štetnosti , mogao i da pomisli da se kandiduje za nagradu za Zelenu prestonicu?
Zelene površine u Beogradu se tresu jer svakog dana odnekud može iskočiti kakav investitor ili ovlašćena betonjerka a o đubretu i deponijama sa kojima smo se srodilili pa ih smatramo za deo tradicije nećemo detaljno govoriti.
Generalni direktorat za zaštitu životne sredine Evropske komisije (EK) saopštio je da su u finale izbora za Zelenu prestonice Evrope za 2023. godinu ušli Sofija, glavni grad Bugarske, zatim prestonica Estonije, Talin, ali i Krakov u Poljskoj i švedski grad Helsingborg.
Iz izbora za Zelenu prestonicu ispao je i Dablin, glavni grad Irske, ali i prestonica Poljske Varšava, kao i još nekoliko evropskih gradova.
Inače, ovu titulu je do sada od gradova bivše SFRJ imala jedino Ljubljana, piše Nova.rs.
Dodaj komentar