Kuća u kojoj se nekada nalazila čuvena novosadska kafana „Bela lađa”, u Njegoševoj 5, već 15-ak godina je napuštena i vandalizovana. Na prozorima su rešetke, vrata su obijena, a sam objekat je počeo da se urušava.
Srpskom Atinom danas plove neke druge lađe, a brod koji je ispisao mnoge stranice istorije i kulture grada – preživeo sve bure, od 19. veka, danas je skvot gde se okupljaju beskućnici.
U ovoj oronuloj zgradi su se okupljali Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Jaša Tomić a kafana je bila stecište intelektualne i druge elite.
Smatra se da je baš u gostionici “Bela lađa”, tokom razgovora tadašnjeg gradonačelnika Svetozara Miletića sa Stevom Jelinićem Ćebendom, lokalnim zanatljiom, prvi put za Novi Sad izgovoreno “Srpska Atina”. Nadimak je od tada ostao i zadržao se u kolokvijalnom govoru i običajima.
Objekat ima dragocenu kulturno-istorijsku priču i značaj, jedna od retkih kuća koja je preživela tragično bombardovanje mađarske vojske sa Petrovaradinske tvrđave 1849. godine, a u njoj se okupljao krem Novog Sada. Preživela je i Drugi svetski rat, masovna ubijanja (raciju), bombardovanja i ostala neoštećena.
Sada se samourušava. Do dan-danas, čelnici grada nisu stavili ni spomen tablu. Prema važećem urbanističkom planu predviđeno je njeno rušenje i zidanje tržnog centra. Prostor nije korišćen od kada se iz njega iselila gradska inspekcija a kuća se nalazi u zaštićenom, starom jezgru grada i pod zaštitom je države od 2008. godine. To je razlog zašto već nije sravnjena sa zemljom.
Ipak, u unutrašnjosti su tragovi fekalija i smeća, kao i vegetacija koja se uvukla u kuću, a beskućnici u njoj nalaze sklonište od zime.
Umesto da na ovom mestu bude kafana jednostavnog enterijera sa spomen-sobom, okrečenim, belim zidovima i slikama Laze, Zmaja, Miletića… njena sudbina je po svim izgledima drugačija.
Kuća se nalazi na veoma atraktivnoj lokaciji, a budući da trend investicionog urbanizma u Novom Sadu cveta, dok zgrade i tržni centri niču kao pečurke posle kiše, nemoguće je ne zapitati se da li ovo kultno mesto za Novi Sad, pa i celu Srbiju očekuje i definitivno tužan kraj – dok “podobna” građevinska kompanija poput, primera radi, Galens-a, ne projektuje kao savršenu parcelu gde će graditi neki budući “istorijski” projekat za Novi Sad?
Đorđe Đura Zurković, koji je 1908. godine kupio “Belu lađu” verovatno za svoju lađu to ne bi poželeo ni za suvo zlato. Takođe pomenuti, ali i nepomenuti velikani, elita novosadskog društva i svi koji su se gostili, družili, organizovali sedeljke, vodili ozbiljne dijaloge, jeli specijalitete “smuđ a la Zurković” ili “omlet sufle” za dve osobe i u “Beloj lađi” se duševno kupali.
Restauracija je moguća, ali bi prvo vlasnici, građevinska firma i tri privatna lica morali da se dogovore o nameni kuće, odnosno celog prostora.
No, Srpskom Atinom danas plove neke druge lađe, a brod koji je ispisao mnoge stranice istorije i kulture grada – preživeo sve bure, od 19. veka, danas je skvot gde se okupljaju beskućnici.
Ubijanje Novog Sada: Kako je Srpska Atina postala vojvođanska Budva
Dodaj komentar