Dadilja Snežana I. C (51) iz Beograda, od juče poznatija kao monstrum, danima je bensedinima trovala petomesečnog dečaka poverenog na čuvanje. Majka deteta je primetila da je ono u poslednje vreme pospanije, mlitavo, da slabije jede… pa je potražila hitnu pomoć u Tiršovoj gde su lekari uradili toksikološku analizu kojom su u krvi bebe pronašli ogromne količine leka za smirenje.
Beba je sada dobro. Monstrum dadilja je privedena i njoj je određen pritvor od 30 dana. Na saslušanju se branila ćutanjem. Roditelji su pretpostavljam u bolnom šoku, posebno majka deteta koja je u javnosti naišla na veće zgražavanje nego dadilja koja je mrvila bensedin i davala ga bebi.
Pitanja na koja javnost očekuje odgovore, a bogami neće se smiriti dok ne dobije “bilo šta” su:
Zašto je majka ostavljala bebu već posle četiri meseca? Da li je to normalno? Zar majka nije mogla da iskoristi porodiljsko u trajanju od godinu dana? Zašto nije ostala kod kuće, iovako dadilja košta? Šta je preče od deteta? Zašto je rađala ako zna da mu se neće posvetiti? Gde radi i ima li privatnu firmu?
U sveopštem porivu da se majka rastrgne, čini se da je delu javnosti promaklo najvažnije pitanje: Ko obavlja razgovor sa dadiljama pre nego što ih zvanično stavi na sajt, u ovom slučaju bebisiterke.rs koji je od juče ugašen (a zaposleni ko umrli). Da li je neko procenio psihičko stanje Snežane koja već ima “debeli dosije” u policiji (optuživana je za krađe i prevare) i koja je na saslušanje ponela lekarsko uverenje o psihijatrijskim bolestima? Da li je sa njom obavljen bilo kakav test? Da li je iko sa pomenutog sajta proverio dokumentaciju koju je odnela roditeljima deteta, pardon lažnu dokumentaciju u kojoj navodi da je radila u nekoliko domova zdravlja kao medicinska sestra, kao i u KBC Dragiša Mišović, njene preporuke? I zašto nije? Kako je moguće da se žena sa ovakvom “istorijom” uopšte nađe na sajtu za bebisiterke?
To je prvo pitanje.
Drugo pitanje koje se meni nameće je zašto je roditelji nisu detaljnije proverili (nisam ustremljena na majku, ne osuđujem, zdravorazumsko je pitanje). Realno, suknju kad nosim da se porubi raspitujem se kod kog krojača, a ne kada bi nekome trebalo da ostavim petomesečnu bebu.
Nismo svi isti, jasno je, ali neke stvari, tačnije ljudi moraju da podlegnu detaljnijoj proceni, jer ne ostavljamo im glavicu kupusa.
Tu procenu moraju da naprave i ljudi koji vode ovakve sajtove. Oni moraju da imaju čitav tim stručnjaka koji će uraditi psihološku procenu buduće dadilje, kao i proveru dokumentacije koju donosi. Država bi trebalo da ima uvid u poslovanje ovakvih sajtova, jer nije realno da neko zarađuje, ne mareći hoće li neka kvazi dadilja bensedinima ubiti dete.
Ne želim da ulazim u to zašto je majka ostavljala bebu već posle četiri meseca, jer nisam ja mama te bebe, sigurno ne radimo isti posao, verovatno nemamo istu podršku u odgoju, nije nam isti vrednosni sistem, okolnosti u kojima živimo, prioriteti, stepen skeptičnosti… ali bih zaista volela da ovaj slučaj, koji je mogao da se završi kobno, bude svim roditeljima koji angažuju dadilju preko sajtova (i inače) svojevrsan putokaz kako ne bi trebalo da rade.
Kada možemo mesecima da se raspitujemo za turističke aranžmane za zemlje gde može bez PCR testa, da li u hotelu ima wifi, kakva je hrana, blizina mora u metar, pesak ili šljunak plaža…valjda može da se samo malo detaljnije proveri da li je dadilja ispred nas zaista ona za koju se predstavlja. Lepo je imati veru u ljude, ali je lepše i mnogo bolje proveriti ih, za svaki slučaj. Da posle ne boli glava.
Da je beba podlegla trovanju, zanima me ko bi sve snosio odgovornost, tačnije da li bi i ljudi koji stoje iza sajta bebisiterke.rs bili sankcionisani, zapravo, da li ćemo pustiti da sve sa ovim sajtom prođe “ništa, ugašen je, bilo prošlo, ćao”?
Beba, ni kriva ni dužna, ispade žrtva koja nadam se nikad neće saznati šta joj se desilo kada je imala samo četiri meseca.
Dodaj komentar