Barbara Vitez iz Sente je imala 15 godina kada je nestala 25. oktobra 2016. godine. Brojne verzije njenog nestanka pojavljivale su se od prvog trenutka potrage, ali nikada nijedna nije uspela da njene neutešne roditelje dovede do svoje ćerke, piše portal 24 sedam sećajući nas na ovu tragediju koja još uvek nije dobila epilog.
6 godina bez ikakvog traga
Ove godine navršiće se šest godina agonije i borbe njenih oca i majke, a za 24sedam otac i majka Endre i Melinda Vitez podelili su da li su se pojavile nove informacije u vezi sa ovim slučajem koji se našao i u Interpolu.
– Nažalost ništa ne znamo o njoj. Čak sam jedno vreme imao i velike probleme, kada je reč o bezbednosti, jer sam želeo da nađem svoje dete. Otkad je privatni detektiv Stevan Đokić umro, niko ništa više nit javlja, nit ispituje On je, zaista, imao ljude koji su se svugde raspitivali i sve što je doznao dao je miliciji, ali izgleda da su sve to bile ili lažne dojave ili se niko nije dovoljno zauzeo za potragu – kaže slomljeni Endre za 24sedam.
Na pitanje portala šta bi poručio Barbari ako ovo sada čita, otac devojčice, koja, ako je živa, sada ima 21 godinu, kaže da ni sam ne zna.
– Pojma nemam! Evo, verujte, ovo je takva tuga i muka, da ne bih znao šta da joj kažem! Da samo znam gde je, odmah bih bio tamo! – navodi Barbarin otac.
Meseci koji su odneli tinejdžerku iz Sente, nizali su se, a poneki telefonski poziv uspevao bi da na trenutak podari nadu njenim roditeljima. Međutim… uvek bi ih vratio na početak i na taj kobni dan kada su oko 23 časa ostali bez ćerke.
– Dešavalo se da nas pozove neki nepoznat broj i taman bismo se ponadali da je možda trag koji nas vodi do nje, ali svaki put to je bila samo greška. Ne znam ni sam više šta da mislim, ali nada nikada neće nestati, to nas jedino i drži živima – objašnjava Endru Vitez.
Pala sa mosta i upala u Tisu?
U hladnoj oktobarskoj noći, poslednji koji su videli Barbaru bili su njeni drugovi. Oni su policiji ispričali da se saplela na mostu u Senti i upala u Tisu. Reku su u to vreme nekoliko puta pretraživali pripadnici srpske i mađarske ronilačke policijske jedinice, zajedno sa psima. U potrazi koja je trajala mesec i po dana, telo nestale Barbare nije pronađeno.
– Pošto gotovo nigde ne idem, samo ako baš moram, nisam ni imao nešto priliku da sretnem te dečake, koji su sad već momci. Ipak, video sam ih možda jednom ili dva puta, ali onda sam prešao na drugu stranu ulice. Ne bih izdržao taj bliski susret. Oni nam se nikada za ovih šest godina nisu javili, niti uputili bilo kakve reči podrške, razumevanja, saosećanja – dodaje sagovornik portala 24sedam.
Upitan da podeli sa nama imena tih momaka, Endru kaže da ne sme o tome da priča, a na pitanje da li zbog istrage ili nekog drugog razloga (uzimajući u obzir da su sada ti drugovi punoletna lica), on je jedva izustio: ne bih o tome.
Barbarin brat umro nekoliko meseci posle njenog nestanka
Zla kob koja prati porodicu Vitez počela je Barbarinim nestankom, da bi Barbarin brat Atila preminuo preminuo 5. marta 2019., kad je imao 25 godina. Dobio je visoku temperaturu i, nažalost, nije se povratio iz kome. Nekoliko meseci kasnije umro je Melindin otac, a ubrzo zatim i Endreov.
U bici za Barbarin povratak kući pridružio im se i Igor Jurić, koji je proživeo slično. On se nekoliko puta obraćao Vitezovima, želeći da im kaže da je uz njih.
– Poslednji put čuli smo se u martu, ali otad se ni on ne javlja. Ne znam, stičem utisak kao da su svi digli ruke i da od potrage nema ništa, pogotovo otkad nas je napustio Stevan Đokić, ali ja ne želim da odustanem i ovim putem molim sve ljude, ukoliko imaju bilo kakvu informaciju o našoj Barbari, neka jave najbližoj policijskoj stanici – moli Barbarin otac.
Čekajući da svoje dete ponovo ugleda na kućnom pragu, Endre i Melinda, renoviraju deo po deo svoje kuće.
– Melinda i ja ponešto uspemo da uradimo sami. Polako sređujemo sve, još ima unutar jedna vrata i prozor da se zamene, posle moramo i spoljašnju izolaciju. Do zime valjda će sve biti gotovo, ali… mi smo sada ostali sami. Nikoga nemamo, osim vere da ćemo uskoro ponovo biti sa Barbarom. Jedino još nju imamo, tamo negde – kažu Endre i Melinda.
Posle šestogodišnje bitke za svoju najrođeniju, Endre je u invalidskoj penziji, a majka Melinda je i dalje na psihološkom lečenju.
Izvor: 24sedam, Autor: Snežana Čenad
Dodaj komentar