Balkan u narednih 10 godina na udaru jakih zemljotresa

Zabrinjavajuća je prognoza seizmologa nakon potresa u Lazarevcu. Novinski naslov „Sprema se veliki zemljotres na Balkanu“ prenele su sve dnevne novine u regionu, a posebno je zabrinuo one koji su već imali iskustva sa jačim zemljotresima.

Seizmolog Slavica Radovanović kaže za RTS da Balkan, sa dva velika zemljotresa – kod Petrinje i u Albaniji, jeste ušao u period od desetak godina u kojem će biti jakih zemljotresa.

Lazarevac je pre nekoliko dana pogodio zemljotres magnitude tri jedinice po Rihteru. Samo četiri dana ranije treslo se na Mokroj Gori, a u proteklih šest meseci zabeleženi su manji zemljotresi u Mladenovcu, Aranđelovcu, oko Kopaonika, Čačku, Kruševcu…

Zemljotres jačine 3,4 jedinice Rihtera pogodio je noćas oko 00.30 i područje naselja Šušanj u Baru.

Seizmolog Slavica Radovanović kaže za RTS da je u proteklih 10 godina na teritoriji Srbije ipak bilo malo, čak i slabih, zemljotresa.

– Veliki broj zemljotresa ispod magnitude dva je registrovan, ali nije bilo zemljotresa koje bi ljudi osetili, do tog jednog trenutka kada smo očigledno, zbog događaja u okruženju, ušli u proces lagane pripreme za velike zemljotrese koji će nastaviti da se događaju na Balkanu – ističe Radovanovićeva.

Kaže da se zemljotresi dešavaju u ciklusima i da je Balkan, sa dva velika zemljotresa – kod Petrinje i u Albaniji, polako ušao u period od desetak godina u kojem će biti jakih zemljotresa.

– Ne znamo kada će se tačno dogoditi. Najjači zemljotresi se dešavaju na našem prostoru na između 80 i 100 godina, s tim što se ne dešavaju na istom mestu na kojem su se ranije dogodili nego se dešavaju u istoj zoni na različitom mestu – objašnjava Radovanovićeva.

Kaže da su, što se tiče Balkana, zemljotresi u zoni Jadranskog mora mnogo jači nego u Srbiji, a da su u Rumuniji još jači.

– Naši zemljotresi u okviru Balkana su od tih jakih najslabiji, tu nismo prvaci. Ima onih koji imaju mnogo jače zemljotrese od nas – naglašava Radovanovićeva.

Kaže da je crvena zona u Srbiji centralni deo zemlje – od oko 40 kilometara južno od Beograda, pa sve do Kopaonika, s tim što ni u toj celoj zoni nije svugde jednaka seizmička opasnost.