Dvomotorni avion marke „Bičkraft“ sa dvoje ljudi preleteo je sinoć (8. jun) bez dozvole vazdušne prostore Mađarske, Rumunije, Srbije i Bugarske, saopštilo je rumunsko ministarstvo odbrane.
– Avion koji je preleteo vazdušni prostor Rumunije duž rute koja uključuje Oradea, Karansebeš i Drobeta-Turnu Severin nije pokazivao znakove neprijateljstva ili opasnog ponašanja. Pilot nije reagovao na radio-pozive i vizuelne signale ratnih aviona koji su bili u pratnji letelice u skladu sa međunarodnim pravilima – navodi se u saopštenju rumunskog Ministarstva odbrane, prenosi TASS.
Prema raspoloživim informacijama, avion je poleteo sa područja mađarskog grada Debrecina oko 17.30 časova, bez odobrenja i plana leta i sa isključenim transponderima.
Dva mađarska ratna aviona pratila su letelicu u vazdušnom prostoru Mađarske.
Avionu je trebalo otprilike dva minuta da oko 19.00 preleti vazdušni prostor Srbije i potom uđe vazdušni prostor Bugarske.
– Bugarske vlasti rade na terenu i istražuju poslednju poznatu poziciju aviona kako bi ga identifikovale i saznale dodatne detalje – navodi se u saopštenju ministarstva odbrane Rumunije.
Kako je moguće da avion bez dozvole preleti vazdušne prostore čak četiri države: Mađarske, Rumunije, Srbije i Bugarske i da pritom ne bude prisilno spušten – pitanje je koje se nameće.
Ministarstva odbrane Mađarske i Rumunije izdala su saopštenja u kojima tvrde da su identifikovali i pratili civilni avion i da „pilot nije reagovao na radio-pozive i vizuelne signale ratnih aviona koji su bili u pratnji letelice u skladu sa međunarodnim pravilima“.
Ako je tako, postavlja se pitanje zbog čega ratni avioni Mađarske i Rumunije nisu prinudno spustili tu letelicu nego su je samo ispratili do svoje granice?
Urednik vazduhoplovnog sajta „Tango Six“ Petar Vojinović objašnjava za „Blic“ zbog čega se to nije dogodilo.
– Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rumunije civilni avion nije predstavljao opasnost zbog koje bi morao prinudno da bude spušten. U ovom slučaju radila se samo kontrola i nadzor letelice u skladu sa propisima – podvlači Vojinović.
Kako kaže, tačno se zna procedura ponašanja nadležnih službi u situacijama kada se u vazdušnom prostoru određene države nađe avion bez dozvole za letenje.
– U ovakvim situacijama najosnovnija stvar je da primarnim radarima vojska ima u kontaktu spornu letelicu i to se u sredu popodne i dogodilo. Sekundarni radari se nisu uključili jer avion nije prijavljen u kontroli leta, ali čak i kada se to dogodi, vojska ima kontakt sa spornim avionom – apostrofira Vojinović.
Sledeći korak je nadzor letelice.
– Borbeni avioni presreću letelicu kako bi uradili vizuelnu identifikaciju. Tom prilikom utvrđuju da li se eventualno radi o bespilotnom raketnom dronu ili običnoj civilnoj letelici. Kada su u Mađarskoj i Rumuniji utvrdili da se radi o ovom drugom, procenili su da to nije vojna opasnost. Zato su samo pratili taj avion u svom vazdušnom prostoru – naglašava Vojinović.
U slučaju da su ratni avioni procenili da se radi o vojnoj opasnosti uledila bi zaštita vazdušnog prostora i prisilno obaranje letelice.
– Nikada se ne radi obaranje aviona pre nego što se ne identifikuje letelica. Nije cilj da oboriš nešto što ne znaš šta je. U ovom slučaju procena je bila da će se taj civilni avion koji se kretao malom brzinom sam spustiti kad mu nestane goriva. Dakle, imali smo školski primer nadzora i kontrole letelice bez dozvole – ističe Vojinović.
To nije bio slučaj pre tri meseca kada je ruski dron preleteo Rumuniju i Mađarsku da bi pao u zagrebačkom naselju Jarun.
– Tada nije bio identifikovan dron jer je verovatno bio prebrz za nadležne službe – ocenjuje Vojinović.
U situaciji da mora da se radi obaranje letelice ratni avioni bi, najpre, morali da obave niz radnji pre nego što krenu u konkretnu akciju.
– Pred hipotetičko obaranje borbeni avioni staju krilo uz krilo letelici i zatim se, prvo, pokušava da se sa pilotom uspostavi komunikacija radio vezom. Ako se to zavši neuspešno, onda se signal šalje mahanjem krilom. U slučaju da i to ne da rezultata, pred obaranje ratni avioni pucaju topovima ili mitraljezima pored sporne letelice kao poslednje upozorenje – objašnjava Vojinović.
Izvor: Tanjug, Blic
Dodaj komentar