„Ja se zovem Ona i prve batine sam dobila s detetom u rukama. Na stomaku topila se cev pištolja, hteo je da budem bolja. Nema toga što ja nisam videla.. udara me svaki dan“. Ovo je jedna od jezivih priča nasilja, priča koje su se desile i dešavaju se svakodnevno, priča kojima se okreću leđa. Ova priča je uz mnoge druge ispričana pred novosadskim institucijama čiji je posao zaštita od nasilja.
Protestni hor je izgovarao potresne priče koje svedoče o jezivom nasilju, onom nasilju kom većina i dalje okreće leđa gledajući svoja posla. Performans se odigrao u okviru Autonomnog festivala žena koji će u Novom Sadu trajati do 10. oktobra, a čija je misija lokalno utvrđivanje snaga protiv nasilja.
„Ja se zovem Ona. U vašoj zgradi živim. Sreli smo se ranije i znam da me čujete. Sreli smo se ranije i znam da za-tva-ra-te pro-zo-re!“
A koliko je njih videlo šta se dešava njoj? Zajedno, glasno, priču ove i drugih žena koje su pretrpele porodično nasilje, prolaznicima saopštavaju članice i članovi protestnog hora.
Da ne okreću glavu, već da nasilje prijave, prolaznike su horski pozvali i pred sedištem novosadske policije. Poručuju im da se ne moraju predstaviti imenom i prezimenom, ali da moraju znati da nasilje nije privatna stvar.
„Kada primetite da neko koga poznajete ima problem, pitajte da li treba podršku. Dajte do znanja da ste tu“.
Borba protiv nasilja nad ženama i decom nije ni samo pravo ili obaveza žena, već borba koja zahteva solidarnost društva, kaže jedan od dvojice muškaraca koji su se pridružili horu, piše N1.
„Bojim se da se pozivi na ovakve borbe često shvataju kao nešto što je zatvoreno u jednoj grupi i da se muškarci onda ne odazivaju na ove pozive, bilo zato što misle da se žene bave tim problemima, bilo zato što misle da su ove teme usmerene na nasilje koje muškarci vrše nad ženama i tu osećaju neku distancu, ali to je potpuno pogrešno“, smatra učesnik protestnog hora Stevan Bradić.
Dati glas ženama i deci koji trpe nasilje i pozvati institucije da reaguju – to je misija protestnog hora, objašnjavaju.
„Neka vrsta pritiska koji ćemo pokušati da vršimo, posebno prateći pojedinačne slučajeve i situacije koje ćemo ubuduće pratiti, što nameravamo da radimo. I pojedincima i pojedinkama koje rade u institucijama, to nam je jako važno. Da slučajevima koji pred njih dođu, prisupe bolje informisani i sa saosećanjem“, kaže organizatorka AFŽ-a Jelena Anđelovski.
Protestni hor deo je Autonomnog festivala žena, koji je prvi put organizovan u Novom Sadu sa idejom utvrđivanja snaga protiv nasilja. Prvi put su na ulici o svojim problemima govorile pripadnice LGBT populacije, Romkinje, žene sa invaliditetom. Prvi put su se čule ispovesti onih koje uglavnom ostaju skrivene.
Dodaj komentar