Prvom teniseru sveta Novaku Đokoviću preti proterivanje iz Australije i to je glavna priča u medijima ovih dana. Šta se zapravo dogodilo?
Australija ima stroge regulacije za ljude koji ulaze u zemlju. Više ne priznaju niti negativan rezultat PCR testa, traže da svako ko ulazi mora biti vakcinisan protiv koronavirusa.
Novak Đoković je višestruki pobednik Australian Open turnira i trebalo je da nastupi na njemu i ove godine. Doneo je potvrdu o preboljenju za koju su mu u organizatori turnira rekli da će proći te da može da nastupa na turniru.
Međutim, kad je stigao, australijska carina mu je odbila vizu i pokrenula proces deportacije jer je njihova vlada nedavno donela odluku da ne puštaju u zemlju nikoga ko nije vakcnisan protiv kovida. Odluku o deportaciji sud će doneti tek u ponedeljak, a dotad je Đoković zaglavio u njihovom “hotelu”.
Zapravo, čitav pičvajz je nastao zbog toga što organizatori turnira žele da im igra Đoković (logično), a premijer Australije je morao da umiri narod koji je popizdeo, shvativši da gotovo fašistički režim koji se na njima trenira ne važi za tenisere..
A pošto je Đoković najveća zvezda trenutno, on je savršen izbor da se “postavi primer”.
Ali naravno, preveliki broj ljudi situaciju gleda skroz pojednostavljeno, pa je onda za jedne Đoković revolucionar koji se suprotstavio zlom zapadu, a za druge Australija ozbiljna država u kojoj se zna red.
A i jedno i drugo je vrlo diskutabilno…
Prvo, argument o “uređenoj državi” u ovom slučaju ne drži vodu. U istoj toj Australiji premijer je nedavno uhvaćen da je leteo džetom na račun poreznih obveznika, u vreme kada su letovi bili zabranjeni svima drugima.
Znači da njihovi zakoni, čak i kad bi bili opravdani i smisleni, očito ne vrede za svakoga. Postoje izuzeća… Osim toga, trojica tenisera ušla su u Australiju bez problema s navodno istim papirima kakve je imao Đoković.
Još je smešnije kada se Đoković proglašava Spartakom koji je ustao protiv Rimskog carstva, dok je njegova porodica na svim frontovima upletena u kapitalističke mahinacije usmerene protiv radnog naroda Srbije.
Novakova tašta je glavni investitor u male hidroelektrane u Srbiji, trpa reke u cevi, siluje naše planine i šume, ubijajući čitave ekosisteme za koji dinar pride.
Tata Đoković u njegovo ime gradi masivni komercijalni kompleks ispod Kalemegdana, uništavajući jedno od poslednjih rečnih šetališta u Beogradu kako bi nabio kafiće, restorane i hotele za gospodu.
U realnom svetu, njegovo izuzeće i sva “drama” su golo govance naspram drame koju mi živimo 30 godina, te nam ništa više ni ne smrdi, koliko nam je blizu nozdrva.
Digla se nacija, “usijale se društvene mreže”, dok čelnici države drže istu za gušu, a očni kapilari joj pucaju.
Razglaba se o nečem što, niti direktno niti indirektno, ne utiče na živote prosečnih građana Srbije, zemlje u smrtnom ropcu, pravosuđa u fazi truljenja mrtvog tkiva, zdravstva razapetog na ponosnim prsima medicinski nepismenih lelemuda, i, ništa manje – pocepanog društva, svesti i koji igraju nad leševima morala, empatije i tolerancije.
Nego, srećan Božić, Srbijo, uz želju i nadu da ćemo barem malo sazreti kao narod.
Dodaj komentar