Magazin Novi Sad

Atheist rap su pesmom „Tri jutra zemlje“ još ’98 pozivali na ekološki ustanak

ateisti
Printscreen

Kultna novosadska pank grupa Ateist rep (Atheist rap) još je davne 1998. godine objavila pesmu „Tri jutra zemlje“ čija je tematika mnogo aktuelnija danas, više od dve decenije kasnije. Ateisti su oduvek iz prikrajka atakovali na različite društvene štetočine, ali je ova pesma sa albuma „II liga zapad“ na neki način proročanska ako se u obzir uzme pre svega godina nastanka i koliko je ekologija bila zastupljena u Srbiji tih godina.

Mnogo je pesama kojima su Ateisti provocirali mladost da preuzme društvenu odgovornost i ne dozvoli uskoumnim partijskim kadrovima da za sitne interese prodaju budućnost svoje dece. Pesma „Tri jutra zemlje“ upravo govori o štetnom uticaju čoveka po životnu sredinu, o nestanku čovečanstva i gluposti ljudske vrste koja nije shvatila bogatstvo koje joj je univerzum podario na radost i sreću.

Sve smo pretvorili u krv, suze i znoj, a kapitalističke principe razvoja i oplodnje kapitala bez obzira na posledice usvojili smo naivno, verujući da su ideje humanizma, solidarnosti i socijalne pravde nazadne i štetočinske za razvoj modernog društva.

Sve nam se obija o glavu, svaka greška i zabluda. Samoproklamovani nacionalisti i rodoljubi danas prodaju sve nacionalne i državne interese sve sa agresivnim mahanjem zastavom Srbije, a u saradnji sa Rio Tintom oduzimaju nam i tlo pod nogama i sve izvore života zarad miliona i kamiona obrađenih u sumpornoj kiselini.

Kako glumac Petar Božović slikovito objašnjava, oduzimaju nam sve organe, ostavljaju goli skelet i kažu nam ’živite’. Vrlo jasno i efektno dočarana naša sudbina ukoliko se Srbija ne bude branila od korporacijskih termita i fašista.

Obogatila se Afrika od prirodnih bogatstava, od zlata, srebra i dijamanata, a sigurno će i Srbija od svojih rezervi litijuma. Neokolonijalizam, dame i gospodo. Kreatino zlo čoveka sa planete Zemlje.

Svest je probuđena i sada se sve mnogo jasnije vidi.

Pankeri iz Novog Sada uputili su na svojoj oficijalnoj Fejsbuk strani poruku za sve zagađivače i trovače koji su se nameračili da osakate prirodne lepote Srbije.

Čitajte Luftiku na Google vestima

“Svi trovači i zagađivači prirode i društva, domaći i strani, koji zarad ‘opšteg dobra i prosperiteta’ sečete šume, zagađujete i trpate reke u cevi, be(ha)tonirate parkove i svaki pedalj prirode vidite isključivo kao priliku za profit, terajte se iz naših života! Rio Tinto, mrš iz Srbije. Svi drugi trovači i zagađivači, takođe mrš!”, napisano je na njihovoj Fejsbuk strani uz pesmu koja upozorava i stihove koji predviđaju našu borbu iz buduće sadašnjosti.

„Poštovani putnici,
Planeta pored koje sada prolazimo naziva se Zemlja,
na nju smo takođe poslali monolit,
ali je to bilo traćenje vremena
jer njeni bivši stanovnici
nisu znali pravilno da ga iskoriste,
jer su bili glupavi.
Ceo razvojni ciklus trajao je tri svemirska jutra…
Prvo jutro dok je zemlja još bila mlada,
bez ljudskoga roda i rada,
sve je nekako bilo skladno,
toplo je leto, a zima je hladno.
Planeta je imala budućnost pred sobom,
kao nijedna do tad,
ali je neko pogrešno shvatio monolit,
i s večeri je počelo da se menja sve.
Drugog jutra došao je čovek
i više ništa nije bilo isto,
uzeo je stvari u svoje ruke,
više ništa nije ostalo čisto.
Na tome se on zaustavio nije,
iz gluposti je uništio sebe i druge,
mržnja, oružje i zagađenje,
zbrisali su svet poput kuge.
I trećeg se jutra probudila Zemlja,
bogatija za jedno novo iskustvo,
i opet sve iz početka,
ali ovaj put stvoriće samo što je vredno.
Flora i fauna našli su mesto,
ali ljudi na njoj biti neće,
U vodiču kroz galaksiju sada
piše planeta harmonije mira i sreće.
Kada posečeš poslednje drvo,
zatruješ poslednju ribu i reku,
shvatićeš da ipak ne možeš,
da ubiješ ovu planetu!“
Dragi naši Zemljani, čuvajmo naš dom. Mi alternativu nemamo i ne želimo je. Među nama su i raj i pakao, naša prelepa sela i Rio Tinto. Od naše generacije traži se odluka o kojoj zapravo ne vredi raspravljati. Ništa nije vredno života i prirode. Za to zamene nema u vidu nekakvih holograma i virtualnih pomagala. Svež planinski vazduh zameniti za otrovnu prašinu? Pa to može samo zao, bolestan i lud čovek. Čovek za posmatranje i zakasnelo lečenje. Osim života i majke prirode mi u Srbiji i nemamo mnogo šta više za ponuditi. Ali da bi srce kucalo i osmeh ponekad svraćao na lice, to je minimum koji moramo sačuvati. A ovakav napredak neka ipak sačeka ono divno NIKAD ukoliko je to cena našeg progresa.
Ekologija i pank odavno idu ruku pod ruku, a magični spoj čini jedna divna reč – BUNT!

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
1.1K Share
1.1K Share
Share via
Copy link