Novosađanka u penziji, Aranka Jovanović, ljubav prema šivenju pretočila je u humanu delatnost a najveća nagrada su joj nasmejana dečija lica. Njene rukotvorine, lutke i patuljci koje pravi na šivaćoj mašini i poklanja najmlađima našli su se u mnogim domovima i razveselili mališane.
Veliki broj paketića s “igračkama za grljenje” obradovalo je mališane širom Srbije, a Aranka nastavlja da šije i kreira različite mekane igračke za dečji osmeh već nekoliko godina.
Bila je zaposlena u Nacionalnoj službe za zapošljavanje. Od odlaska u penziju nije prestala da radi, ali je imala više vremena da se posveti stvarima za koje ranije nije imala vremena.
Šivaća mašina stara više decenija
Oduvek je bila poznata po aranžiranju i dekorisanju, pa je na poslu stalno bila zadužena za organizaciju različitih svečanosti. Nakon odlaska u penziju, osim bašte u kojoj na proleće i u leto provodi mnogo vremena, iz ostave je izvukla staru električnu šivaću mašinu koju je kupila pre više decenija.
Avantura pravljenja igračaka je tada krenula, a odnedavno i pravljenje božićnih patuljaka-gnoma koji privlače veliku pažnju. Te rukotvorine na kraju završe kod dece, naravno, besplatno.
– Sa šivenjem igračaka sam počela pre jedno tri-četiri godine. Kad je unuka moje sestre imala rođendan, hteli smo za tombolu da napravimo nešto, na internetu sam videla razne punjene igračke i došla sam na ideju da napravim tako nešto. Pošto je to dobro ispalo, deca su se radovala, onda sam rešila da se uključim u humanitarne akcije i počela sam da šijem punjene igračke – kaže Aranka Jovanović.
Igračke za lečenje dece
Tako se šivaća mašina na kojoj je do tada porubljivala zavese “zalaufala”, a njene vešte ruke s pažnjom su pravile igračku za igračku, paket za paketićem pa je prva misija u njenom kreativno-humanitarnom radu bila izrada igračaka za novogodišnje paketiće koje tradicionalno deli humanitarno Udruženje građana Novi Sad, a zatim je deo svog asortimana ustupila i “Tezgi za život”, koja prodaje artikle i prikuplja novac za lečenje bolesne dece.
O njenom humanom hobiju se brzo pročulo i van Novog Sada pa je šila igračke i za Udruženje “Veliko srce” iz Inđije. A i korisnici svratišta za decu ulice imaju prilike da se igraju s njenim mekanim šivenim igračkama.
Sate i sate provodila je za šivaćom mašinom, postavljajući red sebe nove izazove pa su tako nastajali punjeni jastučići, kuce, mace, ribice, srca, a odnedavno se oprobala i u pravljenju patuljaka, koji su dekoracija mnogih domova tokom božićnih i novogodišnjih praznika. Uz pomoć interneta i društvenih mreža došla je do recepta kako se prave i počela novu kreativnu avanturu.
– Dobro mi ide i jako sam zadovoljna do sada urađenim. Patuljci imaju puno detalja, a ja to volim da radim. Uvek ih pravim u paru – dečaka i devojčicu. Dečaci imaju u rukama fenjer, devojčice neki cvet, ili srce. Nastaviću to da radim, jer mi pričinjava veliko zadovoljstvo – priča Jovanović.
Čak je morala da zamoli decu kojima je te patuljke podelila, da joj ih pozajme na kratko radi fotografisanja patuljaste družine i posete Anadoly Agency.
Patuljci za ukras i grljenje
Ipak, prvi par je ostavila sebi kako bi na osnovu njih mogla da upoređuje koliko je napredovala u tom poslu. Punjenih igračaka nema, jer su sve podeljene. Iako su patuljci ukrasni, za one koji vole da se igraju s njima napravila je i punjenu verziju lutke koju deca, ali i odrasli mogu da zagrle, a da se ne lutka pokvari.
– Od materijala koristim veštačko krzno, pliš, raznorazne tkanine… Odem u radnju i kupim što mi se dopadne. Ne kupim puno, ali kupujem različite materijale i dezene. Kupujem i silikon, a u kineskoj radnji kupujem kike, perle, čipke… Imam dve vrste patuljaka – za ukras i one za grljenje. Ti za ukras imaju telo od plastične flaše. Plastične flaše probušim i kolutove za ubruse zalepim silikonskim lepkom i tako dobijem noge.
I onda počnem s oblačenjem. Obložim silikonom i navučem čarapu da bi lutka dobila oblik. Cipele pravim od filca, kartona i stiropora. Onda se pozabavim detaljima na odeći. Dečacima volim da stavim maramicu u prsluk, lančić od džepnog sata i fenjer u ruku. Druga vrsta patuljaka je za grljenje. Sašijem torzo i napunim ga silikonom. To je sve mekano i deca mogu s tim da se igraju, da ga nose u krevet. A ukrasni patuljci su samo za ukras – objašnjava Aranka.
Kreativnost i humanost, osim utroška vremena ima i finansijske troškove, jer sav materijal za lutke sama kupuje. Ali, zbog toga uopšte ne žali jer zna da time što radi može da usreći neko dete. A usrećuje i sebe, jer je zadovoljna urađenim. U slučaju krpenih lutaka nije upoznala većinu krajnjih korisnika, ali je patuljke lično poklanjala:
– Sve to što radim pričinjava mi jako veliko zadovoljstvo. Ali još više mi čini zadovoljstvo kada vidim da su deca jako srećna. Sve što sam napravila, sve sam poklonila sestrinim unukama, komšiluku. Pošto sestrina unuka ide u drugi razred osnovne škole, izrazila je želju da za njen razred napravim patuljka. Pa sam napravila jednog za grljenje i stoji im u učionici, a za Mikulaš (svetog Nikolu) sam napravila nekoliko komada za njene drugare, učiteljicu i nastavnike. Svi su bili zadovoljni – ističe Jovanović.
Nakon te akcije, usledili su pozivi od nastavnika da im proda patuljke, ali im je Aranka odgovorila:
– Ja ne prodajem. Sve što pravim – poklanjam.
Izvor: AA
Dodaj komentar