Prekovremeni rad i maltretiranje radnika u Leskovcu je uzelo maha. Radnici „Aptiva“ su prošle nedelje dobijali otkaze u zbog (ne)radne subote. U „Juri„ se radilo svih sedam dana u nedelji, a u „Džinsiju“ svaki dan po jedan ili dva radnika daju otkaze jer tvrde da je nemoguće istrpeti šefovsku torturu i pritiske na radnom mestu.
Ovo je kratak opis događaja u fabrikama stranih investitora u gradu na Veternici koje su redakciji Rešeke tokom cele nedelje slali sami radnici, zahtevajući anonimnost, jer tvrde da će dobiti otkaze ukoliko se budu javno deklarisali kao „pobunjenici“.
„Radnica sam na sektoru pakovanja u ’Džinsiju’ sedma godina i stalno trpimo mobing od strane šefova. Godinama unazad radimo prekovremeno, inspekcija rada dođe, a radnicima je naređeno da se pretvaraju da su druga smena. Ove i sledeće nedelje radimo od 6 do 17 časova. Žene su premorene, ali moraju, jer nas ucenjuju otkazima, plaše se gubitka posla, žene su u kreditima. Niko nema razumevanja što mi posle posla imamo porodicu. Niko ne pita da li možemo da ostanemo posle 14 časova. Jednostavno, moramo do 17 časova. Juče se slošilo jednoj ženi za vreme radnog vremena, a drugoj za vreme prekovremenog rada, tačnije oko 16 časova. Žena je poslata kući. Užas na poslu, užurivanje radnika da što brze izlaze modeli, a svakog dana po 1-2 radnika da otkaz. Ja se izvinjavam, nisam vešta u pisanju, ali vas molim da iskoristite ovo i pišete malo o nama. Valjda će se neko iz inspekcije rasvestiti i dovesti ovu kompaniju u red. Ja razumem da se ostane povremeno prekovremeno, ali ovo je druga nedelja u februaru. Molim vas da moje ime ostane anonimno jer sam radnica ove kompanije, mama tri deteta i poso mi je potreban“, navodi se u pismu radnice koje je prosleđeno redakciji ovog portala.
“Ja došla sa porodiljskog i primorana sam da radim sve subote a zato što odbijam da ostanem prete mi otkazom. Za kaznu su mi promenili radno mesto i sve to samo zato što imam malu bebu od godinu dana i ne želim da ostajem svakog dana do 17 časova”, piše još jedna Leskovčanka.
Radnici turske tekstilne fabrike “Džinsi” su i u julu prošle godine zbog povećanja potreba proizvodnje, u pogonu šivaone radili po 11 sati dnevno, tačnije od 6 ujutru do 17 časova popodne.
Leskovačka opozicija pozivala je tada nadležne inspekcijske službe i institucije da reaguju zbog očiglednog kršenja radnog prava u leskovačkim fabrikama koje drže strani investitori.
Narodna stranka je obećala da će njihov pravni tim stati svih obespravljenih radnika i uputiti dopis nadležnim institucijama da rade svoj posao, primene pravo i kazne one koji krše zakon o radu.
– Zakon o radu – šta to beše ? Ko to treba da kontroliše poslodavce ? Zakon o radu u članu 51. “Propisano radno vreme nedeljno je 40 radnih sati.” Član 53. Stav 2.“ Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 sati nedeljno.“ Član 56. „Zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.“ Poslodavci shvatili da ne postoji pravna država i određuju radno vreme po svojim zakonima. Da li smo mi to postali kolonija ? Da li će sutra naša deca raditi po 16 sati dnevno od svoje 15 godine? – pitali su se iz Narodne stranke.
Nekolicina radnika koji su se pobunili protiv ovoga dobili su otkaze. Sindikalista koji je javno progovorio o kršenju prava radnika izbačen je sa posla i završio na sudu. Radnici su prepušteni sami sebi i nekolicini novinara koji su spremni da prenesu njihove uplašene glasove.
Dodaj komentar