Apatinci će prerađivati plastični otpad iz EU, spalionica se gradi u specijalnom rezervatu prirode Bačko Podunavlje

U Apatinu je počela gradnja spalionice plastike, koja bi trebalo da prerađuje plastični otpad iz EU, te da prerađen proizvod vraća nazad.  Projekat je pokrenula firma Bionex, za koju aktivisti tvrde da je registrovana u Švajcarskoj a da je pravi vlasnik iz Srbije.

Udruženje građana „Bez straha“ je u razgovoru za Zelenu patrolu upozorilo da se parcela na kojoj je počela gradnja fabrike nalazi u okviru specijalnog rezervata prirode Bačko Podunavlje, da se nalazi na svega 300 metara od Dunava i 200 metara od grada.

– Imamo apsurdnu situaciju u Apatinu, za 6 godina nije otvoreno ni jedna fabrika ni jedno radno mesto. Sad nam planiraju dovoziti smeće iz EU i ovde ga prerađivati. Ogromna većina građana je protiv toga. Mi smo gledali da iscrpimo sve pravne i političke instrumente kako bi se suprotstavili jednom takvom projektu. Na sednici Skupštine APV ukazao sam na veliku zabrinutost i uznemirenost javnosti u opštini Apatin. Tražio sam odgovor na pitanje: kako je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode mogao dati uslove i omogućiti gradnju ove fabrike.– kaže Aleksandar Smiljanić, poslanik SRS u Skupštini APV.

Sav otpad koji bi se prerađivao u Apatinu bio bi dovožen kamionima iz EU i gotov proizvod bi se vraćao u te zemlje, tvrde građani iz Udruženja „Bez straha“. Kako kažu, te zemlje bi davale subvencije toj firmi koja to radi za njih, u ovom slučaju subvencije bi dobio Bionex. Na papiru su vlasnici iz Švajcarske, ali aktivisti sumnjaju da su stvarni vlasnici su iz Srbije.

Bionex je, kažu, sada povukao projekat koji se prvenstveno zvao „Piroliza i reciklaža plastike“ i sada priprema novi projekat „Reciklaža plastike“.

Zbog svega toga ovo udruženje je pokrenulo peticiju „Stop spalionici“ i do sada prikupilo oko 3.000 potpisa.

Željko Rajčević iz udruženja „Bez straha“ kaže da je gradnja fabrike otpočeta bez dozvola.

– Bionex je počeo gradnju postrojenja za pirolizu i reciklažu plastike iako nije obezbedio sve neophodne dozvole. Sama priča, od početnog
ulaganja od 5 miliona evra u prvoj fazi pada na 3 miliona evra, dovodi u pitanje prave namere investitora – kaže on i ističe sumnju da osnivači preduzeća poseduju znanja o preradi plastike procesom pirolize i reciklaže.

– Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je praktično prepisao par odredbi iz zakona i naložio im da zasade neke drvenaste biljke, kao zaštitu od širenja zagađenja. Samo da podsetim: sirovine i gotovi proizvodi će se voziti isključivo ulicom „Petra Drapšina“. Drugog puta nema! Sve sa cisternama, kamionima,
šleperima…Opasnosti, po građane Apatina, postoje bilo od havarija bilo od izduvnih gasova – dodaje Rajčević.

Njegov kolega iz Udruženja Dejan Bačić rekao je kako je njihovo udruženje alarmiralo i Hrvatsku, s obzirom na to da se buduća spalionica nalazi u graničnom pojasu, pa je tako ugrožen i hrvatski Kopački rit.  On je rekao i da je investitorBionex organizovao javnu tribinu, ali da je ona prekinuta.

–  Građani su prekinuli tribinu jer nisu hteli da slušaju o tome da li je štetno ili nije. Stala je priča kod toga da ne želimo nikakav otpad u Apatinu – rekao je Dejan Bačić.

Perica Popić, odbrnik u SO Apatin, tvrdi da je parcela na kojoj se gradi spalionica prodata Bionex-u za 64 miliona dinara, te da je planirano da fabrika zaposli 30 ljudi, taman koliko je potrebno za državne subvencije. On kaže da je on jedini odbornik koji nije glasao za ovaj projekat, ali ne zamera ostalima koji jesu, jer, kako kaže, sve je bila jedna obična prevara.

– Krajem 2020. godine na vanrednoj i hitnoj sednici SO Apatin, sa jednom tačkom dnevnog reda, odlučeno je da zemljište proda Bionex-u. Tada nije jasno i tačno rečeno čime će se fabrika baviti. Bilo je rečeno da će fabrika Bionex raditi preradu biljnih derivata, ulja…Oni su to prihvatili i svi osim mene glasali za taj projekat. Tražio sam da se na teritoriji opštine Apatin raspiše referendum i da se građani Apatina izjasne da li žele da se gradi ova fabrika – kaže Popić.

On dalje dodaje da je u nastojanju da pridobije odbornike i građane za gradnju fabrike, vlasnik  izjavio da će „za svaku uginulu pčelu platiti 100 evra, a za svaku uginulu ribu 1000 evra“ onome ko to dokaže. Ko to može da dokaže!?

– Kad smo došli do trenutka da glasamo da li ćemo raspisati referendum, na temu gradnje fabrike prerade plastičnog otpada, ogromna većina odbornika je glasala protiv referenduma. Mi nikako ne smemo, bez obzira na političke pozicije političku snagu i političke odnose, dopustiti ga građani budu izopšteni, kad je u pitanju donošenje odluke o gradnji fabrike – ističe Perica Popić, odbornik u SO Apatin i pita se da li ćemo „ugroziti prirodne vrednosti pod zaštitom UNESCO i kvalitet života građana Apatina zbog privatnog profita male grupe ljudi, koji sebe nazivaju investitorima!?“.

Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ je zaštićeno prirodno dobro I kategorije i prostire se uz levu obalu Dunava. SRP „Gornje Podunavlje“ je deo velikog ritskog kompleksa koji se proteže kroz susedne zemlje: Mađarsku (Nacionalni park „Dunav – Drava) i Hrvatsku (Park prirode „Kopački rit“), sa kojima čini jedinstvenu ekološku celinu.

On je deo velikog rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ koji je poznat kao „evropski Amazon“ i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko – močvarnih celina
na čitavom toku Dunava. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ upisan je u UNESCO svetsku listu 2017. godine.

Na ovom prostoru je 280 vrsta ptica, od kojih su neke veoma retke kao što su: orao belorepan, crna roda, kormorani…takođe, ovde su autohtone šume: crne topole, brestova, crnog gloga i hrasta, kao i staništa više vrsta orhideja, lokvanja i drugih vrsta biljaka, što čini neprocenjivo prirodno bogatstvo.

Koliko je apsurdan ovaj projekat možda najbolje oslikava poziv Vojvodinašume da posetite Gornje Podunavlje i uživate u svim njegovim čarima – POGLEDAJTE OVDE. 

Pogledajte i emisiju Zelene patrole, koja je obradila problem evropskog smetlišta u Apatinu: