Anđelka Ilić iz Odžaka, majka dve ćerkice, postala je lokalni heroj nakon što je bez trunke straha ušla u klinč sa lopovom koji joj je uperio pištolj u glavu sa namerom da opljačka radnju u kojoj radi.
Snimak je napet do samog kraja budući da se kung fu Anđa, kako su je ubrzo nazvali, od prvog momenta sa lopovom rvala po radnji, hvatajući se čak za cev pištolja.
Mlađani lopov sa kapuljačom na glavi nekoliko puta je mogao da opali metak, ali na veliku sreću do toga nije došlo, već je nakon rvanja istrčao iz prodavnice.
Ovo su događaji koji bez sumnje dele javnost. Tako je i ovog puta. Jedni smatraju da je Anđa postupila hrabro i skidaju joj kapu, dok drugi njen potez ocenjuju kao nepromišljen i nazivaju ga ludošću koja je mogla njene ćerkice da ostavi bez majke.
I to zbog nekoliko hiljada dinara pazara.
Ovome je podsetilo na slučaj manijaka koji je naočigled nekoliko baba spopadao maloletnicu u tramvaju. Jedni su osuđivali babe, drugi su pak osuđivali devojku smatrajući da je trebalo glasno da vrišti.
Svi su do detalja znali šta bi oni u toj situaciji uradili, iako se u njoj nisu našli.
Jer ovo su situacije kada čovek reaguje impulsivno, nagonski, onako kako mu klikne u tom momentu.
Gledajući snimak u kom se Anđa rve sa lopovom i hvata za cev pištolja, rizikujući svoj život… želela sam da saznam preko poznanika iz Bogojeva kakva je Anđa. Rekli su da je znaju kao tihu, mirnu, ali i hrabru.
Prodavnica u kojoj radi nije njena. Dakle, branila je pazar svog gazde. Udata je za policajca. Možda otuda taj nagon da uđe u klinč sa lopovom. Iako, verujem da joj je muž rekao „Sad si to uradila i nemoj više!“.
Jer ovo je država u kojoj se glava može izgubiti za tren, a posle toga pitanje je šta će biti sa lopovom, tačnije da je metak ispaljen, ubicom.
Nije ovde hrabrost više ono što se nekad hrabrošću nazivalo.
Obesmišljena je.
Iako sam oduvek bila pravična, shvatila sam s godinama da čovek treba pre hrabrosti biti mudar. A mudar postaješ kad ne stavljaš svoju glavu na giljotinu zbog trivijalnih stvari koje možda nikad neće biti adekvatno osuđene.
Tvoja deca ostanu bez tebe, tvoj suprug postane preko noći i majka i otac, tvoji roditelji postanu neutešni, niko ne voli kad se sled odlazaka poremeti… a lopov ili ubica izađe van vrlo brzo, nakon savladanog kursa vajanja, grnčarije ili nekog drugog hobija organizovanog u zatvorskoj jedinici.
Stoga svojoj ćerki nikad ne bih savetovala da reaguje poput lepe Anđe. Jednostavno, nije vredno. Nije vredno čak ni nadimka „kung fu“, silnih aplauza i deljenja snimka.
Poznato je da ljudi kliču svemu, često iz fotelja. Da ohrabruju stvari koje možda i nisu za ohrabrivanje. Nije vredno pazara, nije vredno čak ni pohvale i nagrade gazde prodavnice, ako uopšte do toga dođe.
Poznajem mnogo ljudi koji su golim grudima išli na rizične situacije jer su hteli da preduhitre zakon, policiju, Sud, da odbrane svoje ideale.
Neki su poginuli, neki su bogalji, neki su se pukom srećom izvukli…i svi su vrlo brzo zaboravljeni od društva. Jedino porodica nikako da se uteši.
Biti mudar ne znači da nisi hrabar, već da si shvatio šta je vredno. To ne znači da si stao na stranu nepravde i hulja, već da si pustio da se situacija reši onako kako bi trebalo.
Ne znači da si slabić. Ne znači ni da si loš radnik. Već da su ti u glavi uvek tvoji najbliži koje si ishitrenošću mogao ostaviti braneći pazar. Ili šta već.
Protesti, veliko iskakanje iz teme, opet su revitalizovali temu hrabrosti, jer su svi oni koji nisu šetali po automatizmu nazivani „pičkicama“ i „govnima“.
Čini mi se da je Sergej baš tako urlao u megafon studentima u menzi. Sergej koji se sad „izvlači iz cele priče“.
Moja hrabrost nije morala biti u šetnji, ja sam pisala protiv vlasti. I ne smatram da sam bila slabić.
Verujem da će lepa Anđa nakon par dana shvatiti da to što je uradila jeste bilo hrabro, ali mnogo više nepromišljeno, jer ona je jedna svojoj deci i porodici, a lopova i budala je bilo i biće na svakom koraku.
Vredi li radi takvih gubiti svoj život?
Video u kojem Anđa zaustavlja pljačkaša pogledajte OVDE.
Dodaj komentar