Anin život bio je kratak i bolan, ali trag koji je ostavila sija u večnosti

Ne postoji osoba u Šapcu koja nije čula za Anu Popović, devojčicu koja je živela sa opakom bolešću, verujući da će je pobediti. Hiljadu puta mlada slikarka ujedinila je Šapčane, koji su svaki put verovali da će ovoga puta nož zauvek odstraniti zloćudni tumor koji je napadao njeno tkivo u lumbalnom delu kičme, piše Blic.

Međutim, on se svaki put vraćao pokušavajući da slomi krhko Anino telo.

Ali, ona se nije dala slomiti, makar duhom. Verovala je da će pobediti bolest čak i kada je ta borba bila toliko neizvesna da su svi drugi gubili nadu. Nadala se čak i kad joj tumor nije davao šansu. Nažalost, tu bitku izgubila je prošle godine u 25. godini.

Ana se trudila da često slika

Razbolela se kada je imala 13 godina. Posle prvih operacija, bila je vezana za kolica. Drugarice su je nosile na rukama da ne propusti školsku ekskurziju, porodica je pokušavala da joj u pauzama između hemoterapije nadoknadi zagrljaje i pažnju. Iako je više bila bolesna nego zdrava, verovala je da će pobediti bolest.

– Ona nikada nije klonula duhom. Jednostavno, verovala je da će se izlečiti. Imala je nekoliko operacija u Turskoj i Francuskoj, i svaki put bila je sigurna da posle toga počinje normalan život. Uz bolest je završila umetnčku školu, a onda upisala i Šumarski fakultet. Međutim, pola godine kasnije morala je da se vrati u Šabac i nastavi svoju borbu – priča drugarica Marija.

Mlada slikarka je stvarala kad joj je bilo najteže

Volela je akvarel. Zanimala se za modu i fotografiju. Stvarala je, čak i onda kada joj je bilo teško da drži četkicu povlači linije po platnu. Najviše je stvarala kad joj je bilo najteže.

Prošlog maja, pripremila je humanitarnu izložbu, verujući da je to poslednji put da novac prikuplja za svoje lečenja, a da će iduće godine skupljati za neko drugo dete. Nadala se da je to početak, a nikako kraj. Mesec dana kasnije izgubila je tu bitku.

– I Ana je tada bila ubeđena, i praktično i sve nas koji smo tada sa njom razgovarali, ubedila da je to poslednji put da se za nju sakuplja novac, da je ona izlečena ili skoro izlečena, i da ono što budemo radili u narednom periodu, dakle, ove i sledećih godina, radimo za nekog drugog kome je pomoć potrebna – kaže Filip Kovačević iz šabačkog Kulturnog centra.

Inspirisala mnoge

Anina borba dobila je univerzalniji smisao sa činjenicom da je inspirisala ljude da nastave da rade ono što je ona započela.

Slikajući likove suznih, ali širom otvorenih očiju, kojim se gleda dublje i snažnije, maštala je da nekim budućim izložbama, u kojim bi i sama učestvovala, doprinese empatijom i materijalno onima, koje je ona najbolje razumela.

Godinu dana kasnije, njeni prijatelji udružili su se da nastave njenu ideju, tužni što nije sa njima. Podeljenih osećanja je i Anina majka Snežana.

– Tužna sam, pretužna. Sećam se svakog trenutka od prošle godine, ali u isto vreme sam i srećna, što ovo ide dalje i što je Ana sa nama, u stvari, i svi ovi njeni divni prijatelji, hvala im puno – kaže Snežana Jovanović, Anina majka.

U Aninom malenom univerzumu, u kom su bila najveća prostranstva, stao je raskošan talenat. U razvodnjenim bojama, dominirala su lica suznih očiju nalik onim koja se i bore i mole. Za svoje prijatelje bila je čarobnica, i zbog toga su se na istom mestu okupili i ove godine.

Anine kolege se trude da nastave njenu ideju

– Osećam se ispunjenom jer je ovo nešto što je želela, i nastavili smo tradiciju. Svake godine će se održavati humanitarna izložba za prikupljanje novca onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to je u jednom trenutku bila Ana – kaže Marija Manojlović, prijateljica i učesnica izložbe.

U znak sećanja, Kulturni centar i Anini prijatelji – članovi Grupe „Impuls“ organizovali su humanitarnu izložbu „Osećanja“, a novac od prodaje slika biće opredeljen za pomoć drugom bolesnom detetu, za lečenje dvanaestogodišnje devojčice Jovane Nikolić, koja se takođe bori sa teškom bolešću.

– Ona je isto bolovala od tumora, poznavala je Anu. Ana je čak i tokom svog lečenja odvajala deo sredstava da pomogne Jovani, koja je bila u teškoj materijalnoj situaciji, tako da je bilo prikladno da ova prva izložba bude namenjena za nekoga kome je ona pomagala dok je mogla – objašnjava Dragana Marković.

Njeni prijatelji, umetnici, žele da ovo postane tradicija i humnost u jednom, da se ne zaboravi trag koji je ostavila Ana Popović, iako je njen život bio tužan i kratak.