U sklopu revitalizacije i rekonstrukcije Almaškog kraja u Novom Sadu u toku je uređenje u Ulici Đorđa Jovanovića i delu Ulice Save Vukovića, gde su do sad položene podzemne instalacije, postavljene sadne jame za drveće i sproveden je zalivni sistem.
U delu ulice Đorđa Jovanovića postavljeni su kameni ivičnjaci kojim je trasiran put buduće saobraćajnice, pozicionirana parking mesta i asfaltirana je ulica u delu trotoara nakon čega će biti postavljena završna parterna obloga, odnosno kamene kocke od porfira. Tokom leta je u potpunosti završeno popločavanje kamenom kockom u Ulici Milovana Vidakovića i u Skerlićevoj i to potes od Ulice Nikole Pašića do Milovana Vidakovića.
Istovremeno u Ulici Zlatne grede su postavljene klupe i javna rasveta. Prema najavama prvi deo rekonstrukcije Almaškog kraja trebalo bi da bude završen do marta naredne godine, piše Dnevnik.
Projekat obnove Almaškog kraja obuhvata prostor oivičen Almaškom ulicom na severu, Kosovskom na istoku, Temerinskom i Trgom Marije Trandafil na zapadu i Pašićevom ulicom na jugu, koje ujedno predstavljaju glavne saobraćajne veze sa ostalim delovima grada, a koji odlikuju vremešne kuće, vijugave uske ulice, zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad. Reč je o najstarijem srpskom delu grada iz 1718. godine i jedinstven je kvart, koji jedini svedoči o izgledu nekadašnjeg Novog Sada i životu njegovih stanovnika.
Osim svog izgleda, Almaški kraj poznat je i po velikom broju intelektualaca i zaslužnih građana poput porodice Hadži, Laze Kostića, Đure Daničića, Jovana Jovanovića Zmaja. Prostor između današnje Almaške i Saborne crkve su od 1716. do 1718. godine, zbog sukoba sa komorskim i županijskim službenicima naselili stanovnici sela Almaš koje se pružalo između Novog Sada, Temerina, Siriga i Sentomaša (Srbobrana).
Glavni potezi Almaškog kraja mogu se videti na planu Petrovaradinskog šanca iz 1745. godine. Nepravilne krivudave ulice odudaraju od ostatka Novog Sada, a stanovnici su gradili kuće i ulice po principu suve grede, prilagođene prirodnim uslovima i ostale su sačuvane do danas. Kao takav predstavlja veliki neiskorišćeni turistički potencijal i pravi skriveni biser Novog Sada.
Urbanističko-arhitektonskim projektom uređenja prostorno kulturno-istorijske celine Almaški kraj, koji se ubraja među najznačajnije projekte u novosadskoj istoriji, obuhvaćen je prostor površine 22,58 hektara, odnosno 20 ulica i 600 objekata. U sklopu projekta planirana je rekonstrukcija celokupne vodovodne i kanalizacione mreže, postavljenje nove rasvete i urbanog mobilijara, ulice će biti prekrivene kamenom kockom, a biće i potpuno drugačije uređen saobraćajni tok dok će kuće znamenitih Novosađana biti obeležene.
Kada je reč o zelenilu, prema procenama sada u Almaškom kraju ima između 200 i 250 stabala. Njihov broj će biti udvostručen nakon obnove, što će posebno doprineti lepoti ambijenta. Zbog obimnosti i složenosti radova reč je o višegodišnjem projektu, koji će prema procenama trajati između pet i sedam godina. Neimari rade isključivo po merama struke, zaštitara i uz puno uvažavanje mišljenja ljudi koji žive u tom delu grada. Sve kuće koje su u režimu zaštite biće sanirane, odnosno radovi će obuhvatati obnovu krovova, zamenu oluka, uređenje fasada, a u nekim slučajevima i zamenu stolarije.
Zbog svoje jedinstvenosti, starosti (pojedine sagrađene još u 19. veku), ali u nekim slučajevima i neodržavanja svaki objekat zahteva poseban pristup. U to su se neimari uverili kada su krajem januara počele da se urušavaju dve kuće u Skerlićevoj ulici zbog izuzetno plitkih i nestabilnih temelja, što je u međuvremenu sanirano. Završetkom tog projekta Novi Sad će dobiti još jedan centar, ili deo pešačke zone.
Podsetimo, predstavnici novosadske firme „DBA”, predvođeni direktorom Đorđem Bajilom, autori projekta urbanističko-arhitektonskog uređenja prostorne kulturno-istorijske celine – Almaškog kraja u Novom Sadu, prošle godine su u Parizu primili prestižnu nagradu „Architizer A Award“, u kategoriji „Unbuild landscape“. Projekat se izvodi uz nadzor projektanata i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uz koordinaciono telo, koje čine predstavnici Pokrajinske vlade, Grada Novog Sada, Srpske pravoslavne crkve, Matice srpske i Udruženja „Almašani“.
Izvor: Dnevnik
Dodaj komentar