Albanac iz Bujanovca Miljazim Gegulaj već nekoliko godina svakodnevno obezbeđuje užinu za dvadesetak bolesne dece iz Vranja.
Miljazimovi roditelji su rodom iz Prizrena, kada su se 1970-ih godina preselili u Bujanovac i tu otpočeli biznis. Miljazim sa suprugom Sadom važi za velikog humanistu, ali oni o tome nerado pričaju. Kako se pekarska radnja nalazi u blizini prostorija gde borave deca iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama, počelo je da se da se rađa neobično prijateljstvo između ovog Albanca i bolesne dece.
– Iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama zatražili su pomoć, da im nekako pomognemo. U pekari smo odlučili da za njih svakog dana obezbeđujemo užinu. Nekada je to burek, sledeći put kifle, rol viršle, slane i slatke pite i sve ono što svakodnevno pripremamo u pekari. Imam troje dece i oni se igraju sa decom iz Udruženja, postali smo veliki prijatelji. Od dece iz Udruženja za Novu godinu svaki put dobijem čestitku napisanu na albanskom jeziku, sa najlepšim željama za mene i moju porodicu. Osmesi bolesne dece i njihova iskrena radost, za mene su najveća nagrada.
Miljazim je jedan od retkih Albanaca koji u Vranju ima svoj posao. Kaže da do sada nije imao nikakvih problema.
– Otac je iz Prizrena i uvek nas je vaspitavao da postoje samo dobri i loši ljudi i da ih tako delimo, a ne po naciji, veri ili rasi. Ovde imam veliki broj mušterija, svi su zadovoljni. Imam veliki broj prijatelja u Vranju, a među zaposlenima i Srbe i Albance. Treba svakom pomoći ako si u mogućnosti, jer to je divan osećaj. Mislim da ne radim ništa posebno pomažući drugima, kao i da svaki čovek ima u sebi potrebu da učini nešto dobro.
Jednom rečju ČOVEK.
Izvor: Facebook/Zanimljivo
Dodaj komentar