Na današnji dan, pre 80 godina, sloboda je umarširala u Novi Sad, a ljudi su je dočekali pokličima i veseljem na ulicama.
Posle uspešne borbe koju su vodili sa grupom Nemaca kod Žablja, oko 700 boraca Novosadskog partizanskog odreda dobilo je naređenje da krene u Novi Sad. Došavši iz pravca Klise, oni su temerinskim putem i drugim ulicama, 23. oktobra, oko pola sedam ujutro, dospeli u centar grada.
Komandant Glavnog štaba Vojvodine, general Kosta Nađ, zabeležio je da su iz pravca Kaća ušle neke jedinice 12. brigade, a potom i prethodnica 75. Sovjetskog korpusa. Iz Srema su, nakon što su oslobodili Sremske Karlovce 21. oktobra, 22. oktobra na obali Dunava stigli pripadnici 7. Vojvođanske brigade, koji su razoružali preostale ustaše na Petrovaradinskoj tvrđavi, a oni su se ujutru 23. oktobra spojili sa snagama u Novom Sadu.
Tog 23. oktobra 1944. godine na ulicama vojvođanske prestonice slavila se pobeda nad fašizmom, a kako je ispričao Teodor Gavrilović Rile, komesar Novosadskog partizanskog odreda, mase su izlazile na ulice i oduševljeno pozdravljale borce.
– Kad smo se u centru grada sreli, prvo smo istakli trobojku sa petokrakom na zgradu opštine. Ubrzo se okupila masa sveta i počelo je opšte veselje… Taj dan oslobođenja Novog Sada bio je i ostao najlepši dan mog života, ispričao je Gavrilović 1975. godine.
Borac Sedme vojvođanske brigade Stevan Vlahović je 2020. godine, prisećajući se Dana oslobođenja, rekao da je narod bio oduševljen, da se bacalo cveće i da su svi pevali i igrali.
– Bilo je neopisivo veselje u gradu. Novi Sad se oslobodio od fašizma, rekao je Vlahović.
Ovaj Čenejac je bio među onima koji su 23. oktobra 1944. ušli u Novi Sad, a samo mesec dana kasnije bio je i učesnik čuvene Batinske bitke.
– Okupacija mađarskih fašističkih snaga u Novom Sadu i Vojvodini je bila izuzetno teška i već 1941. godine nama mladićima od 16-17 godina odmah je bilo jasno da se nešto mora preduzeti, rekao je on tada za 021.
Kako je tada ispričao, partizani su išli Dunavskom ulicom, a prošli su i kroz Pašićevu, Kisačku i Temerinsku ulicu, sve do kanala. Pripadnici Sedme brigade su u centru grada sreli borce Novosadskog partizanskog odreda, a jedan borac je trijumfalno na gradsku kuću zakačio jugoslovensku zastavu sa petokrakom.
Istoričar Vojislav Martinov kaže da brojni izvori i sećanja svedoče o ovom slavlju koje je trajalo više dana.
– Nema sumnje da je u pitanju bio masovni odušak, nakon tri i po godine straha i terora. Naravno, to ne znači da u Novom Sadu nije bilo i onih koji nisu slavili i koji su se bojali za svoju imovinu i živote, kaže on.
Podseća na završni deo govora prvog posleratnog gradonačelnika prote Alimpija Popovića održanog par dana nakon oslobođenja sa terase Gradske kuće.
„Prvi deo pokliča, za koji su se slobodarski narodi borili završava se: Smrt fašizmu! -Nastupa jer mu je već stigla u podgrlac duša. Za nas sada nastaje drugi deo pokliča: Sloboda narodu! Taj drugi deo parole moramo svi složno da iskujemo. Zato svaki, u ime Božije, na svoje mesto! Svaki na svoj posao za bolju, lepšu i srećniju budućnost lepe naše zemlje i pokolenja koja za nama dolaze. Jer, ako ne iskujemo jedan lepši, bolji i mirniji život, koji će biti dostojan čoveka, onda su bile uzaludne sve žrtve, sve muke i sve patnje naših pokojnika i uzaludna sva pregnuća. Ja verujem u taj lepši, bolji i srećniji život. Ja verujem u lepšu budućnost našeg naroda i naše otadžbine…“ (Alimpije Popović, Uspomene, Prometej, Novi Sad, 2017, str.462)
Borci su u Novom Sadu boravili samo dva dana, a onda je stigla komanda da oslobađaju Bačku i Jugoslaviju.
Novi Sad je, inače, oslobođen bez skoro ijednog ispaljenog metka, sem sporadičnih puškaranja sa zaštitnicama neprijateljskih jedinica uglavnom na širem obodu gradskog područja. Fašističke snage bile su u masovnom povlačenju ka Slavoniji i Sremu gde se formirala linija fronta koja će postati poznati Sremski front narednih meseci. Ipak, taj dan je Novi Sad dočekao nakon tri i po godine mukotrpne okupacije tokom koje se stanovništvo grada gotovo prepolovilo, pa ovoliko oduševljenje na ulicama grada koji je do tada viđao samo tugu, užas i smrt, ne može da čudi.
Ceo tekst čitajte na 021.rs
Dodaj komentar