Način na koji neko razgovara često može da otkrije mnogo o tome kako razmišlja, donosi odluke i procenjuje ljude oko sebe. Određene rečenice posebno se povezuju sa osobama koje imaju izraženu intuiciju i sposobnost da brzo uoče detalje koje drugi lako previde.
Takvi ljudi često registruju promenu raspoloženja pre nego što im neko kaže da nešto nije u redu, primećuju nelogičnosti u razgovoru ili imaju osećaj da određena odluka nije dobra iako na prvi pogled sve deluje sasvim logično.
Ipak, snažna intuicija ne znači donošenje odluka samo na osnovu osećaja. Ona često predstavlja spoj iskustva, pažljivog posmatranja, emocionalne inteligencije i racionalnog razmišljanja. Upravo zbog toga postoje rečenice koje se češće mogu čuti od ljudi koji pažljivo analiziraju i sebe i okolinu.
“Osećaj mi govori nešto drugo”
Kada činjenice na prvi pogled vode ka jednom zaključku, a ipak postoji osećaj da nešto nije kako treba, intuitivni ljudi taj signal neće odmah zanemariti.
To ne znači da će bez razmišljanja poslušati svoj osećaj. Naprotiv, često će pokušati da otkriju zbog čega se pojavio. Moguće je da su nesvesno registrovali promenu tona, neobičan detalj ili nešto što ih podseća na ranije iskustvo.
Intuicija nije nepogrešiva, ali ponekad predstavlja način na koji mozak veoma brzo povezuje veliki broj sitnih informacija.
“Pre nego što odlučimo, dobro razmislimo”
Dobra intuicija ne podrazumeva impulsivnost. Ljudi koji pažljivo procenjuju situacije često znaju kada treba poslušati prvi osećaj, ali i kada treba zastati.
Kod važnih odluka pokušavaju da sagledaju širu sliku – moguće posledice, prednosti i nedostatke, kao i to kako će današnja odluka izgledati za nekoliko meseci ili godina.
Posebno kada savetuju druge, neće nužno pokušavati da nametnu svoje mišljenje. Umesto toga, podstaći će sagovornika da sam sagleda situaciju iz više uglova.
“Nešto ovde nedostaje”
Priča može zvučati potpuno uverljivo, a da jedan detalj ipak izazove sumnju.
Ljudi koji pažljivo posmatraju sagovornike mogu da primete neobičan izbor reči, izbegavanje određenog pitanja, promenu tona ili detalj koji se ne uklapa u ostatak priče.
To ne znači da odmah zaključuju da neko laže. Pre će pokušati da otkriju zbog čega imaju utisak da nisu dobili celu sliku.
“Šta ako je najjednostavniji odgovor zapravo pravi?”
Inteligencija ne mora uvek da znači traženje komplikovanih objašnjenja. Ponekad je upravo sposobnost da se odbace nepotrebne pretpostavke ono što vodi do boljeg zaključka.
Ljudi često preterano analiziraju situacije, traže skrivene motive i pokušavaju da pronađu objašnjenja koja možda uopšte ne postoje.
Intuitivna osoba može da prepozna trenutak kada dodatno analiziranje više ne pomaže, već samo udaljava od očiglednog odgovora.
“Nešto se promenilo”
Neko može da uđe u prostoriju i ne kaže ni reč, a da se odmah primeti promena atmosfere. Isto tako, osoba može da tvrdi da je sve u redu, dok njen govor tela pokazuje nešto sasvim drugo.
Ljudi sa izraženom intuicijom često obraćaju pažnju na takve sitnice. Promena držanja, izraza lica, tona glasa ili načina komunikacije može im biti dovoljna da primete da situacija više nije ista.
Ta sposobnost posebno dolazi do izražaja u odnosima sa ljudima koje dobro poznaju, jer lakše primećuju odstupanje od njihovog uobičajenog ponašanja.
“Pusti me da razmislim”
Brz odgovor nije uvek i najbolji odgovor.
Inteligentni i promišljeni ljudi često nemaju problem da naprave kratku pauzu pre nego što nešto kažu. Nekoliko sekundi može biti dovoljno da procene situaciju, izaberu prave reči i izbegnu reakciju zbog koje bi kasnije mogli da zažale.
Takvo ponašanje ne mora da bude znak neodlučnosti. Naprotiv, može da ukazuje na samokontrolu i svest o tome kako njihove reči mogu da utiču na sagovornika.
“A kako se zaista osećaš?”
“Dobro sam” jedna je od rečenica iza koje može da se krije mnogo toga.
Ljudi sa razvijenom emocionalnom inteligencijom ne obraćaju pažnju samo na ono što čuju. Posmatraju izraz lica, držanje, način govora i druge signale koji mogu da pokažu da se reči i stvarno raspoloženje ne podudaraju.
Zbog toga neće uvek prihvatiti prvi odgovor. Pitanjem kako se neko zaista oseća pokazuju da su primetili promenu i ostavljaju sagovorniku prostor da kaže više ukoliko to želi.
“Ne opterećuj se onim na šta ne možeš da utičeš”
Potreba za kontrolom posebno je jaka u neizvesnim situacijama. Ljudi tada analiziraju različite scenarije i pokušavaju da pronađu način da utiču čak i na ono što zapravo nije u njihovim rukama.
Promišljene osobe često prave jasniju razliku između problema na koje mogu da utiču i okolnosti koje ne mogu da promene.
Zato energiju pokušavaju da usmere na ono što je zaista moguće uraditi. Kada isto primete kod drugih, mogu ih podsetiti da beskrajna briga neće promeniti stvari koje su van njihove kontrole.
Inteligencija i intuicija zato ne moraju da budu suprotnosti. Kada se iskustvo, pažljivo posmatranje, emocionalna inteligencija i racionalno razmišljanje dopunjuju, čovek može da primeti signale koji na prvi pogled deluju beznačajno – i da zastane dovoljno dugo da proveri šta mu oni zapravo govore.
Izvor: Blic
Dodaj komentar