O finskim školama i obrazovanju dosta se govori i piše, najčešće kao o sistemu na koji bi trebalo da se ugledamo. U toj zemlji živi i radi i veliki broj naših ljudi, neki od njih bave se upravo obrazovanjem i njegovim unapređenjem u Finskoj, a jedna od takvih je i Dušica Božović.
Profesorka srpskog jezika, sa master diplomom iz lingvistike, radila je kao predavač na Beogradskom univerzitetu, a kasnije i kao rukovoditeljka lingvističkih programa u Petnici. U Finsku odlazi 2010. godine i od tad radi u obrazovnom sistemu ove zemlje, na različitim pozicijama. Na Instagram profilu Finska škola piše o tome kako obrazovanje u toj zemlji izgleda.
Ona je za portal Zelena učionica razgovarala o tome koje su to prednosti finskog obrazovnog sistema, iz ugla nekog ko poznaje i taj, ali i srpski obrazovni sistem. Da li možemo i da li treba da preslikamo finski način rada? Šta ga čini posebnim i zašto se o njemu toliko govori?
Kao neko ko je godinama deo tog sistema, za najveće prednosti Dušica je istakla praktičnost i aktuelnost, kao i samostalnost u sprovođenju nastave.
– Pod praktičnošću i aktuelnošću smatram to da je imperativ pružanje onih znanja i veština potrebnih za život u sadašnjosti i budućnosti. To je program koji ne robuje klasicima i ‘obaveznom znanju’, znanju ‘koje se prenosi s kolena na koleno’. Aktuelni nastavni plan i program ističu aktivno učešće učenika u procesu učenja, komunikativne veštine i veštine širokog spektra – naglasila je.
Pod samostalnošću smatra samostalnost nastavnika u planiranju svog predmeta, ali i samostalnost škole ili opštine u organizaciji školovanja. Zbog te samostalnosti veoma je teško govoriti kakva je finska škola u celini, kaže. Skoro sve zavisi od nastavnika, škole ili opštine.
Priseća se kada je pre deset godina na časovima jezika na univerzitetu zatražila od učenika da uporede srpski i finski sistem, oni su rekli da ne znaju kako inače izgleda finska škola, već mogu samo odgovoriti kako je njihova škola izgledala. Sad, kad je deo škole, razume i zašto.
– Svaka gimnazija na svom sajtu ima vodič u kome se objašnjava kako nastava u njoj funkcioniše, koji su predmeti/kursevi, dužina časa, organizacija školske godine i slično – kaže Dušica.
Iako postoje ideje i pojedinačni pokušaji da se to promeni, u Srbiji obrazovanje i dalje mahom počiva na jednosmernoj komunikaciji. Jednostavno rečeno – posao nastavnika je da ispredaje lekciju, posao učenika da to nauče i ponove. Kako nastava izgleda u Finskoj?
Dušica objašnjava da sve zavisi od nastavnika.
– Videla sam i monološke časove, ali češće je nastavnik taj koji đacima napravi uvod u neku temu, a oni su tu da zatim tu temu istraže dalje i jedni drugima to prezentuju ili jednostavno pošalju svoj rad nastavniku. Moram priznati da sam ponekad bila i šokirana videvši da nastavnik ‘ne radi ama baš ništa’ na času – objasnila je.
Kaže da takvom utisku svakako doprinosi dobra priprema, obilje propratnog materijala uz udžbenike i mnogo dodatnog rada na pregledanju radova, a suština takvog pristupa je da učenik treba da nauči da uči, a ne da dobije gotov paket znanja u školi.
Naravno, i taj pristup ima mana, otkriva ona, jer kad rade u grupi, uvek znaju ko će završiti posao za ostatak ekipe, a neki će se provući ne naučivši ništa.
Obrazovni sistem u Finskoj
Osnovno obrazovanje traje devet (niži razredi šest, viši tri godine), a gimnazija traje tri godine. Od ove godine u Finskoj je obavezno i srednje obrazovanje, a kad je obavezno, to znači da učenici i u osnovnoj i srednjoj školi imaju besplatne udžbenike i, ako je potrebno za nastavu, i kompjutere, kao i obrok.Fleksibilnost sistema je velika, pa svaki izbor škole (stručna/zanat ili gimnazija) nudi mogućnost promene, prelaska u drugu školu i odlaska na univerzitet.
U finskoj školi jedan školski čas traje 75 minuta (negde je 90, negde 45). Nastava počinje u 8.30, pre podne učenici imaju dva časa, zatim jednosatnu pauzu za ručak i odmor, a zatim još dva školska časa i odlaze kući u 15.00. Ručak je besplatan za sve i uvek je u pitanju kuvano jelo sa salatom i pićem, a svakodnevno postoji i vegetarijanska opcija.
Nastava je podeljena u pet perioda. Jedan kurs traje jedan period. Nakon svakog perioda je ispitni rok. Svaki učenik ima svoj plan predmeta. Određen broj kurseva je obavezan. Recimo, od maksimalnih 17 kurseva maternjeg jezika tokom gimnazije, obavezno je pohađanje njih 6.
Postoji poseban nastavnik koji je savetnik za učenje, pa se na njegovim časovima učenici upoznaju i sa funkcionisanjem škole i sa raznim opcijama za školovanje nakon završene škole, zanimanjima i uopšte svojim preferencijama u učenju i životu. To je, dakle, predmet u školi i svaki đak pohađa najmanje dva kursa upravljanja učenjem tokom gimnazije.
Iako mnogi kažu da se sistem kao takav ne može preslikati s jedne zemlje na drugu i da to zbog razlike u mentalitetu i ne bi trebalo raditi, koje elemente finskog sistema mislite da bi u Srbiji trebalo primeniti?
– Slažem se s tim da se finski sistem nikako ne bi mogao prosto preslikati kod nas. To mi je nezamislivo. Mislim da bi izbio narodni ustanak kad bi se ukinulo mnogo toga što je kod nas trenutno obavezno! Međutim, ono što je realno neophodno je bar delimično rasterećivanje programa – smatra ona.
Kaže da nije upoznata sa budžetima zemalja i njihovim ulaganjima u obrazovanje, ali duboko veruje da u Srbiji nije toliki problem nedostatak novca, već njegova raspodela. Smatra da će do prave promene doći onda kad na vlasti u Srbiji bude neko ko istinski bude želeo obrazovane građane i narod sposoban da samostalno donosi informisane odluke o svojoj društvenoj zajednici.
Koliko je posao nastavnika u Finskoj cenjen?
Zanimanje nastavnika je cenjeno utoliko što se nastavnici smatraju dobro obrazovanima i cene se njihove kompetencije, priča ova nastavnica.
– O njima se ne govori pogrdno iza leđa, a posebno ne pred decom, kao što sam mnogo puta čula kod nas. U anketama među Fincima nastavnici su na vrhu top liste. Međutim, ne može se nikako govoriti o sedištima za nastavnike u gradskom prevozu, kao što je pre nekoliko meseci objavila jedna stranica na srpskom – to može da napiše samo neko ko ne zna apsolutno ništa o Finskoj: to je zemlja u kojoj je isticanje statusa neprihvatljivo – objasnila je.
Kaže da su pristojne, ali se ne može reći da su visoke ili najviše, sve zavisi od stepena obrazovanja na kom se radi, kao i broja predmeta za koje je nastavnik kvalifikovan i dodatnih poslova koje u školi obavlja. Plate se kreću od niskog do visokog proseka.
Međutim, treba znati da i ovde nastavnici kubure s ugovorima na određeno, popunjavaju fond u više škola, rade kao zamena, svake godine se prijavljuju za poslove u brojnim školama i neizvesno je gde će i koliko raditi. Neki problemi su univerzalni.
Ono što se meni čini velikom razlikom je atmosfera solidarnosti i podrške u kolektivu, taj timski duh je nešto neprocenjivo i nešto što nastavnika rado dovodi na posao. Kao i poverenje na relaciji nastavnik-roditelj, i među kolegama postoji poštovanje i neka toplina u odnosu. Znam da nije tako baš u svakoj školi, ali imam sreće da radim u jednoj gde je atmosfera upravo takva – topla i puna podrške među kolegama.
Što se tiče popularnosti studija za nastavnike, tačno je da se upiše možda samo jedan deseti deo prijavljenih, ali treba naglasiti da se u Finskoj inače studije na univerzitetu teško upisuju – kvote su male. Takođe, na studije se ne upisuju samo najbolji đaci, već oni koji najbolje prođu procenu na prijemnom. Na popularnost studija utiče i to što stručnjaci za obrazovanje danas u Finskoj imaju obilje mogućnosti i za zapošljavanje na mnogo drugih pozicija osim u školi.
Izvor: Zelena učionica
Dodaj komentar