Dolaskom hladnijih dana mnogi se suočavaju sa istim problemom – centralno grejanje ili postojeći sistem zagrevanja ne uspeva uvek da obezbedi prijatnu temperaturu u svim prostorijama. Posebno je to izraženo tokom prelaznih perioda, kada su jutra i večeri hladni, a grejna sezona još nije počela ili je već završena. U takvim situacijama dodatno grejanje može predstavljati jednostavno i praktično rešenje. Međutim, izbor odgovarajućeg uređaja nije uvek lak, jer se modeli razlikuju prema načinu rada, potrošnji električne energije, brzini zagrevanja i bezbednosnim karakteristikama. Da bi dogrevanje bilo efikasno i ekonomično, važno je razumeti prednosti različitih sistema i prilagoditi ih stvarnim potrebama domaćinstva.

Zašto je nekim stanovima potrebno dodatno grejanje

Čak i kada zgrada ima centralno grejanje, temperatura u pojedinim prostorijama može biti niža od očekivane. Razlozi su različiti, od nedovoljne toplotne izolacije i starih prozora do položaja stana i rasporeda radijatora.

Stanovi na poslednjem spratu, u prizemlju ili na uglovima zgrade često imaju veće toplotne gubitke zbog većeg broja spoljašnjih površina.

Dodatni problem može predstavljati neravnomerno zagrevanje. Dnevna soba može biti prijatno topla, dok spavaća ili radna soba ostaje hladna.

U takvim okolnostima nije uvek neophodno menjati čitav sistem grejanja. Ponekad je dovoljno obezbediti dodatni izvor toplote u prostoriji koja se najviše koristi.

Ipak, pre kupovine uređaja korisno je proveriti zaptivanje prozora, stanje radijatora i mogućnosti smanjenja toplotnih gubitaka.

Grejalice kao jednostavno rešenje za brzo dogrevanje

Kada je potrebno brzo povećati temperaturu u jednoj prostoriji, prenosivi električni uređaji često predstavljaju najjednostavnije rešenje.

Savremene grejalice dostupne su u različitim izvedbama, pa korisnici mogu birati modele prema površini prostorije, načinu zagrevanja i učestalosti korišćenja.

Ventilatorske grejalice koriste ventilator za raspoređivanje toplog vazduha i mogu biti korisne kada je potrebno brzo dogrejati manji prostor. Konvektorski modeli zagrevaju vazduh koji zatim prirodno ili uz pomoć ventilatora cirkuliše prostorijom.

Keramičke grejalice koriste grejni element sa keramičkim komponentama, dok infracrveni modeli prvenstveno prenose toplotu zračenjem na ljude i predmete u njihovom dometu.

Prilikom izbora važno je obratiti pažnju na snagu, termostat, zaštitu od pregrevanja i stabilnost uređaja.

Prenosive grejalice treba koristiti prema uputstvu proizvođača, na bezbednoj udaljenosti od nameštaja, zavesa i drugih zapaljivih materijala.

Uljani radijatori za postepenije i ravnomernije zagrevanje

Uljani električni radijatori predstavljaju još jednu mogućnost za dodatno grejanje prostorija. Njihova karakteristika je to što grejni element zagreva ulje unutar zatvorenog sistema, koje zatim prenosi toplotu na metalno kućište.

Ovakvi uređaji obično sporije dostižu željenu temperaturu, ali nakon isključivanja mogu nastaviti da predaju akumuliranu toplotu određeno vreme.

Zbog odsustva ventilatora, mnogi modeli rade gotovo nečujno, što ih čini pogodnim za radne i dnevne prostorije.

Ipak, treba imati u vidu da površina radijatora može postati veoma topla, pa je potreban oprez u domaćinstvima sa malom decom i kućnim ljubimcima.

Uljani radijatori nisu automatski energetski efikasniji od drugih električnih otpornih grejnih tela iste snage. Njihova praktičnost prvenstveno zavisi od načina predaje toplote, regulacije temperature i uslova korišćenja.

Inverter klima kao opcija za duže periode dogrevanja

Za domaćinstva koja često koriste dodatno grejanje, inverter klima-uređaji mogu predstavljati ekonomičniju opciju u odnosu na klasične električne grejalice.

Za razliku od uređaja koji električnu energiju direktno pretvaraju u toplotu, klima-uređaji sa toplotnom pumpom prenose toplotu iz spoljašnje sredine u unutrašnji prostor.

Zbog toga, u odgovarajućim uslovima, mogu isporučiti više toplotne energije nego što potroše električne energije.

Njihova efikasnost zavisi od spoljašnje temperature, kvaliteta uređaja, pravilne ugradnje i izolacije objekta.

Prednost inverter klima jeste mogućnost regulacije snage prema potrebama prostorije, kao i korišćenje istog uređaja za hlađenje tokom leta.

Međutim, početni troškovi kupovine i ugradnje viši su nego kod prenosivih električnih grejalica, pa odluku treba doneti prema učestalosti korišćenja i očekivanoj potrošnji.

Koliko električne energije troše uređaji za dogrevanje

Jedno od najvažnijih pitanja prilikom izbora dodatnog grejanja jeste potrošnja električne energije.

Kod klasičnih električnih grejnih tela obračun je relativno jednostavan. Uređaj snage 2.000 vati, odnosno 2 kilovata, tokom jednog sata neprekidnog rada punom snagom potroši približno 2 kilovat-sata električne energije.

Ako radi četiri sata pod istim uslovima, potrošnja iznosi oko 8 kilovat-sati.

Međutim, stvarna potrošnja može biti manja ako termostat povremeno isključuje grejni element nakon dostizanja zadate temperature.

Na ukupne troškove utiču cena električne energije, tarifni period, izolacija stana i razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature.

Zbog toga nije dovoljno posmatrati samo deklarisanu snagu uređaja. Važno je proceniti koliko dugo će raditi i kakve su stvarne potrebe za zagrevanjem.

Kako smanjiti gubitke toplote i povećati efikasnost grejanja

Bez obzira na izabrani uređaj, dodatno grejanje neće biti naročito ekonomično ako toplota brzo napušta prostoriju.

Jedan od najjednostavnijih koraka jeste provera zaptivanja prozora i vrata. Čak i manji prodori hladnog vazduha mogu povećati potrebu za dogrevanjem.

Deblje zavese mogu pomoći u smanjenju osećaja hladnoće pored prozora, ali ne smeju prekrivati radijatore ili električne grejne uređaje.

Takođe je važno da nameštaj ne blokira protok toplog vazduha oko grejnih tela.

Provetravanje treba organizovati tako da se vazduh redovno obnavlja, bez nepotrebnog dugotrajnog rashlađivanja prostorija.

Koristan dodatak predstavlja sobni termometar, a kod uređaja sa termostatom preporučljivo je podesiti temperaturu koja pruža udobnost bez prekomernog zagrevanja.

Posebno treba voditi računa o bezbednosti. Prenosive električne grejalice ne treba ostavljati uključene bez nadzora ili tokom spavanja, niti ih povezivati preko neodgovarajućih produžnih kablova.

Izbor najpraktičnijeg načina dogrevanja stana zavisi od veličine prostorije, kvaliteta izolacije, učestalosti korišćenja i raspoloživog budžeta. Prenosive električne grejalice mogu biti korisne za povremeno i brzo zagrevanje, uljani radijatori pružaju drugačiji način raspodele toplote, dok inverter klima može biti isplativija za duže periode rada. Ipak, nijedan uređaj ne može u potpunosti nadoknaditi velike toplotne gubitke. Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem odgovarajućeg sistema grejanja, dobre izolacije, pravilnog podešavanja temperature i bezbednog korišćenja opreme. Tako je moguće obezbediti prijatan dom tokom hladnih dana, uz racionalniju potrošnju energije.