Ovo su dani kada šetam ulicama Novog Sada, i razmišljam koliko je lep. Koliko sam srećna što živim upravo ovde. Ovo su dani kada se radujem svom gradu i znam da će tako biti tokom cele nove godine, i svake naredne. Evo 100 razloga zbog kojih je tako.
Volim Novi Sad jer sam se u njemu prvi put zaljubila.
Jer sam prvi put sa simpatijom šetala u Dunavskom parku.
Jer su Isa i Bisa bili svedoci prvog poljupca.
Jer su šetnje Zmaj Jovinom sa dragim osobama neprocenjive.
Jer je svaka ulica iispunjena uspomenama.
Volim Novi Sad zbog svakog pasaža koji miriše na ruže.
Zbog najlepših baštica kafića.
Volim ga i kad pada kiša, pa je kolaps u saobraćaju.
Volim ga zbog okupljanja u Porti.
A posle na Keju.
Volim ga zbog svakog izlaska.
Volim ga zbog pekara u kojima doručkujemo posle izlaska.
Volim ga zbog ulice Laze Telečkog gde sam prvi put izasla sa „starijima”.
Volim ga zbog svakog koncerta na kojem sam bila.
Volim ga zbog sunčanih dana na Štrandu.
Zbog najlepših bulevara.
Zbog staza za rolere gde sam prvi put izderala kolena.
Zbog parka gde sam se prvi put ljuljala.
Volim ga zbog studentskog grada.
Zbog svih studenata koji dolaze iz cele Srbije.
Volim ga zbog različitosti.
Volim ga zbog najboljih ljudi.
Volim ga i kad padne sneg pa je ceo beo.
Volim ga jer ima najlepše pozorište.
Volim ga jer me isped katedrale uvek neko čeka.
Volim ga jer me čini ponosnom kada mi dođu gosti iz drugih gradova.
Volim ga i kada je Exit pa je centar Evrope.
Volim ga jer je poseban.
Volim ga jer ima najlepšu tvrđavu.
Volim ga zvog svake klupice na toj Tvrđavi.
Volim ga jer u njemu živi Balašević.
Volim ga jer sam ovde naučila da plivam na bazenu.
Volim ga jer sam ovde bila u najboljem šopingu.
Volim ga jer ga zovem svojim gradom.
Volim ga jer sam odrasla ovde.
Zbog toga što je svaka šetnja po Keju posebna.
Zbog toga što su ljudi ljubazni i kulturni.
Zbog toga što ima najbolje festivale.
Zbog toga što me čini ponosnom kada kažem odakle sam.
Volim ga zbog svakog mosta preko kojeg sam prešla biciklom, autom, peške, vozom i autobusom.
Volim ga jer ima Petrovaradin sa skrivenim kutkovima i starim zgradama.
Volim ga zbog najlepše arhitekture.
Volim ga jer ima duh.
Volim ga jer mi svi kažu da vole moj novosadski akcenat.
Volim ga jer je kod nas Državni posao.
Volim ga jer je Jovan Jovanović Zmaj ovde pisao najlepše pesme.
Volim ga jer ga je voleo Branislav Nušić.
Volim ga zbog malih sređenih kafića.
Volim ga zbog naziva delova grada.
Zato što je Srpska Atina.
Zašto su devojke najlepše.
A muškarci kavaljeri.
Zato što je provod na tamburašima nezaboravan.
Volim ga zbog svake utakmice Vojvodine.
Jer su kafići puni ponedeljkom u 14h.
Jer Zmaj Jovina na proleće postaje modna pista.
Volim dok gledam strance kako fotografišu moj grad.
Volim ga jer ima najbolje pabove.
Volim ga jer je hrana u novosadskim restoranima najukusnija.
Volim ga jer je Fruška gora blizu.
Volim ga jer ima Dunav.
Volim ga zbog svake klupice u svakom parku.
Volim ga zbog Festivala uličnih svirača.
Volim ga jer se uvek budi na proleće i jesen.
Volim ga jer imamo novosadski jezik.
Volim ga zbog čike koji svira u studentskom gradu i poželi mi sreću pred ispit.
Volim ga zbog Matice srpske.
Volim ga zbog izložba, tribina i kulturnih dešavanja.
Volim ga jer poznati umetnici dolaze u moj grad.
Volim ga zbog najboljih kokica u centru grada.
Volim ga zbog mirisa kestenja i što onda znam da je došla zima.
Volim ga zbog bakica koje prodaju buketiće cveća kod podzemnog.
Volim ga zbog romantičnih parova na Tvrđavi.
Volim ga jer ima Trg mladenaca.
Volim ga jer je 31. u svakom kafiću dnevna žurka.
Volim ga zbog letnjih pljuskova na Štrandu.
Volim ga zbog skrivenih plaža na Dunavu.
Volim ga zbog najboljih ribljih čardi.
Volim ga zbog Sinagoge.
Volim ga zbog Železničke ulice gde je svaki drugi lokal zlatara ili salon venčanica.
Volim ga jer ima veliki bioskop.
Volim ga jer je svakim danom sve lepši i uređeniji.
Volim ga jer Novosađani ne prelaze na crveno na semaforu.
Volim ga jer nema smeća na ulicama.
Volim ga jer je sve ravno, pa mogu da idem peške i u štiklama.
Volim ga jer njegovim ulicama prolazim svaki dan.
Volim ga zbog novog bulevara Evrope.
Volim ga jer ima najlepše Izvršno veće.
Volim ga jer ima nove vozove koji ne kasne.
Volim ga jer ima pekaru za pse.
Volim ga zbog dana vina.
Zbog dana meda.
Volim ga jer ga voli i Stiven Sigal.
Volim ga jer su ovde bili najlepši trenuci u mom životu.
Volim ga jer je u Novom Sadu on.
Volim ga jer sam u Novom Sadu ja.
Volim ga jer smo u ovom gradu mi.
Volim ga jer su ovde svi koje volim.
Volim ga jer mi je sasvim dovoljan.
Volim ga jer znam da ću mu se uvek vratiti.
To na cega mirisu pasazi I Porta nisu ruze nego besike, a Kej pored toga sto je zapisan ima I fini smek Dunava (lat. galebikus govnikus) … Arhitektura je predivna, Grbavica je nesto najdivnije na svetu, a I siri centar je fantazija, ni Pozegu ne bih tako oskrnavio racunajuci faktor magle…
Ali bar su tu restorani, uvek je u NS bio jedan I po dobar restoran, a Balasevic je imao inspiraciju zbog bulevara kojima kada vozis imas osecaj da ores njvu u Staparu…
Al’ nema veze, pozdravite vasu mamu…
Ovo kao da je pisalo desetogodišnje dete…
I ja volim Novi Sad, ali ne zato što u njemu živi Balašević. Ako ćemo tako, tu je i Dara Bubamara, Nataša Bekvalac, Nenad Čanak, Ena Popov… Voliš li ga i zbog njih?
To što su kafići puni ponedeljkom u 14h svakako nije nešto čime treba da se hvalimo.
I gde su, zaboga, ti pasaži koji mirišu na ruže?!
Ima Novi Sad mnogo kvaliteta, ali, po mom mišljenju, u ovom tekstu je potpuno promašena poenta.
Majko mila pismenosti diplomirane profesorke književnosti…
„Zašto su devojke najlepše.“
„Volim ga zbog IZLOŽBA, tribina i kulturnih dešavanja.“
„Volim ga jer ima najlepše Izvršno veće.“ Verovatno je ideja bila da se spomene palata Izvršnog veća (Banska palata). Ovako se meni čini da novinarka/blogerka/profesorka književnosti gaji simpatije ka članovima Izvršnog Veća kao najvišeg izvršnog tela APV-a.
Zaposlite lektore, ovakvi tekstovi moraju pasti na prvoj proveri. Imate odgvornost da edukujete čitaoce, da ih zabavite i informišete… Ovako ih dezinformišete, učite pogrešno i još se hvalite diplomom… O manjku zabave da ne pričam…