33 godine od smrti Mike Antića: Ovo je snimak poslednjih otkucaja srca pesnika

Miroslav Mika Antić je umro na današnji dan, 24. juna 1986, pre tačno 30 godina. Zapravo, ako mu je verovati, on nikad nije umro. Te večeri, njegovo srce je prestalo da kuca, a na EKG zapisu se vide poslednji otkucaji srca velikog pesnika.

„Ja više ne postojim. Ja sam 8.000 godina u prošlosti i 3.000 godina u budućnosti. Negde daleko među zvezdama, i još dalje među civilizacijama Inka, Kine, Tibeta…“, rekao je Miroslav Antić u svom poslednjem intervjuu.

KRAJ

Već duže vreme je imao probleme sa srcem, bolovao je od raka vilice, pa su mu odstranili i deo jezika. Buran život, alkohol i cigarete su na kraju uzeli danak. Tog 24. juna 1986, na klupi koju je sam napravio, uveče mu je pozlilo. Ubrzo je umro. Na EKG zapisu se vide poslednji otkucaji srca velikog pesnika.  Ovaj zapis je uslikao poznati novosadski fotoreporter Dragutin Savić.

– Pre 10 godina, kod njegovih sinova, Vuka i Juga, sam zabeležio taj snimak. Na njemu su zaista zapisani poslednji otkucaji Mikinog srca – kaže Savić.

Onoga dana kada je Mika umro, uveliko iza ponoći otvoreno je pismo adresovano na Dudu iz komšiluka koje je apsolutno potvrdilo pesnikovu želju da izmakne malenim zamkama banalnih govora i oveštalih posmrtnih slova:

„Dudo,
Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić“

BESMRTNA PESMA

Tako je i bilo. Orkestar Janike Balaža je svirao Piro manda korkoro, a glumac Miodrag Petrović je, umesto govora, pročitao njegovu „Besmrtnu pesmu“.

Ako ti jave: umro sam – ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim i živim.

BIOGRAFIJA

Mika Antić je bio svojevrsna estradna zvezda tog vremena. Tome su doprineli buran život, zazor beogradskih krugova, kasnije i turneja sa Tomom Zdravkovićem. Ipak, na sajtu Vikipedija su veoma šturi biografski podaci. Sam Miroslav Antić je ovako opisao svoj život:

– Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao sam u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je moja čista biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio sam zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio sam se vodovodom i kanalizacijom, radio sa kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio sam u jednom lutkarskom pozorištu, pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije.

NOVI SAD

Mika je zavoleo Novi Sad iz prve.

– Jednom su me pitali zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom i nikada nećemo uspeti ni sebi ni drugima da objasnimo šta nas je to tako vezalo… Ući u nečiji život, otvoriti nekoga – znači početi jedan svet ispočetka. Ja nikada neću napisati knjigu Druga ljubavjer su sve ljubavi koje se dogode čoveku u stvari prve ljubavi. Ako je zaista ljubav u pitanju, tu nikakvom brojanju nema mesta.

Miroslav Mika Antić je rođen 14. marta 1932. u Mokrinu.

Najdirljiviji stihovi i citati koji su Miku Antića upisali u besmrtne

Pogledajte galeriju fotografija zaostavštine Mike Antića