Vladimir Vuković iz Bukovca trenira street workout ili kako bismo mi rekli ulično vežbanje. Član je novosadske grupe BarStrong koja jedna od najstarijih workout grupa u Srbiji. Ono što ovi momci rade, ostaviće vas bez teksta, a Vlada je sa nama podelio svoje prve trenutke u ovom sportu i objasnio nam je koja vežba je najteža .
Kako si došao na ideju da se baviš ovim?
Trenirao sam fudbal 9 godina, nije mi išlo, pa sam odlučio da krenem u teretanu jer sam bio mnogo mršav. Posle 4 meseca u teretani nisam imao novca da nastavim dalje. Počeo sam da vežbam kod kuće, osnovne vežbe zgibovi, sklekovi , propadanja na stolicama i trbušnjaci. Na Fejsbuku sam slučajno naleteo na neke momke koji su vežbali na Keju kod Štranda pa sam jedan dan otišao tamo sa drugarom, upoznao te momke i počeli smo zajedno da treniramo. Sa tim istim momcima sam sada u grupi i posle 3 godine druženja i treninga i dalje ne odustajemo i još smo motivisaniji i željni treninga.
Koja je razlika u ovom sportu u svetu i kod nas?
U svetu je mnogo aktivan, održavaju se mnogobrojna takmičenja, kupovi, okpuljanja i slične manifestacije. Mnogo je organizovanije nego kod nas. Malo ko se zalaže za ovaj sport u našoj državi ali drugari iz grupe i ja činimo sve da to promenimo. U malom broju gradova u Srbiji ćete naci park za treniranje a po mom mišljenju svaki grad bi trebao da ga ima.
Da li ovo radiš amaterski, iz hobija ili postoji mogućnost nekog višeg, profesionalnog nivoa?
Kada sam počinjao bilo je amaterski. Sada kada sam već dostigao neki nivo u ovom sportu, može se reći da se profesinalno bavim jer sam bio na dosta takmičenja do sada. U Valjevu 2014 godine osvojio sam 2.mesto, u Čačku iste godine 1.mesto, u Somboru takođe 2.mesto, u Boru prošle godine 1.mesto. Bio sam i na svetskom kupu u Zagrebu 2014.godine i tu sam osvijo 8. mesto od 20 takmičara. U poslednje vreme nije bilo takmičenja kod nas jer je sve nekako zastalo. A to ćemo sigurno da promenimo. Ove godine u planu je da idemo na svestka takmičenja, koja cemo nažalost morati sami da finansiramo. Nadam se da će ako dođe do dobrih rezultata neko to zapaziti i pomoći.
Imaš li neki svoj omiljeni element, vežbu?
Stoj na rukama mi je najomiljeniji „element“ koji volim da radim. Tu su još i elementi iz gimnastike, akrobatike i slično. Mogu da uradim stoj na ogradi mosta, naravno ne radim to svakodnevno ali adrenalin nekad učini svoje.
Šta je najteže u ovom sportu?
Po meni je najteži, kako ga mi nazivamo maltez ili kako ga Rusi zovu samolet, još se može nazvati avion. Ovo je teško jer nikako nije lako da držite svoje telo na rukama, horizontalno samo par centimetara od zemlje.
Dodaj komentar