Bajkovite slike Zuzane Vereski iz Kovačice očarale su svet i njima ne treba prevodilac (FOTO)

Bulke, margarete, guske, crna mačka, deca, porodica… glavni su motivi najpoznatije savremene slikarke naivne umetnosti Zuzane Vereski iz Kovačice. Slike kao iz dečje mašte, prepune živopisnih motiva kojima se prikazuje svakodnevica ljudi u srcu vojvođanske ravnice, s pravom nose naziv naivna umetnost.

Sve je na tim slikama, naivno, umiljato, bajkovito, a nadasve maštovito. Njene slike vas opčine, uvuku u svoj izmaštani svet i preplave nekom milinom. Zuzana je spojila tradicionalno i moderno pa na svojim platnima ponekad oslika i neki savremeni trenutak, kao što je slika „Maro odstojanje“, gde su prikazane dve komšinice sa maskama protiv korone, koje drže distancu i piju kafu preko plota.

Njena umetnost je prepoznata širom sveta, a platna ove umetnice krase domove brojnih poznatih ličnosti kako kod nas tako i u svetu. Čak je i čuvena princeza Dajana, bila vlasnica jedne Zuzanine slike.

– Agent princeze Dajane je došao kod mene u Kovačicu i kupio tri slike. Jednu za Dajanu, jednu za njenog lekara i jednu za sebe. Moje slike su kupovale i druge pozate svetske ličnosti, pa čak i brojni predsednici. Gde god sam po svetu imala izložbu, svi su bili opčinjeni slikama, jer naivna umetnost koja se razvila kod nas u Kovačici i okolini je jedinstvena u svetu – priča za Luftiku Zuzana.

Prva slika na maminoj podsuknji

A sve je počelo još u detinjstvu, kada je u svom rodnom selu Padini crtala štapom po zemlji. Kasnije je shvatila da za pravu sliku, koju neće oduvati vetar, treba platno, pa je iscepala maminu podsuknju.

–  Slovakinje, kao što znate nose puno podsuknji ispod suknje. Ja sam uzela jednu maminu podsuknju, isekla je i naslikala sliku. Čim je videla rupu, mama je odmah znala ko je krivac i pitala me je gde je slika. Taj svoj prvi rad čuvam i dan danas – priča nam Zuzana dok drži u ruci svoje prvo delo.

Doživljaj Beograda

Za Zuzanu Vereski je karakteristično da slika trenutak. Nekada je to susret komšinica na biciklu, dok voze decu na pak tregeru ili razgovor dve žene koje ćaskaju dok se odmaraju naslonjene na motike u polju. Jedna takva Zuzanima slika krasila je i plakat za izložbu koja je bila 2007. u Briselu u zgradi Evropske komisije.

–  Na toj slici sam naslikala svoj prvi doživljaj Beograda, kada sam kao dete prvi put bila sa roditeljima u glavnom gradu. Bili smo na Kalemegdanu i moj otac se divio veličini spomenika „Pobednik“, majka se pitala zašto beogradske dame nose kišobrane(suncobrane) kada ne pada kiša, a ja sam se čudila deci u belim soknama, jer to se u našem banatskom blatu nije moglo zamisliti. U pozadini sam naslikala kuće na kućama, jer kada su me deca u selu pitala kakav je Beograd, ja nisam umela da im opišem višespratnice koje sam  tada prvi put videla, pa sam rekla, da ljudi žive u kući na kući – seća se naša sagovornica.

Prva žena slikarka naive Zuzana Halupova

Za Kovačicu kažu da je prestonica naivne umetnosti. U tom banatskom selu slikari su i paori koji na svojim platnima prikazuju život i rad čoveka na selu. Motivi naivaca su slovačke narodne nošnje, običaji, folklor, radovi na njivi. Prvi slikari naivci bili su muškarci, a put ka ovoj umetnosti ženama je otvorila prva i najpozatija slikarka naive Zuzana Halupova, koja preminula 2001. godine. Halupova, je kao i njena imenjakinja Zuzana Vereski, zahvaljujući svojim slikama obišla svet. Prepoznatljiva je po tome što je slikala decu, iako svoju nije imala. Na slikama se vidi sva čežnja što se nije ostvarila kao majka, ali i ljubav za svi decu. Upravo je jedna njena slika dece na snegu, bila izabrana da bude štampana u milionskom tiražu kao Unicefova razglednica.

Selo kao u bajci

Naša sagovornica Zuzana Vereski, odavno svoj slikarski put gradi posebnošću i nesvakidašnjim talentom. Predstavljajući svoj rad obišla je sve kontinente, a nebrojeno puta bila je pozivana na izložbe koje organizuje Unesko i Unicef.

– Gde god sam išla, uvek sam se trudila da predstavim lepotu zemlje iz koje dolazim. Često se na tim izložbama pojavljujem u slovačkoj narodnoj nošnji, a ljudi na različitim mestima različito reaguju. U Singapuru, koji je vrlo moderan, nisu mogli da veruju da su neki seoski motivi na mojim slikama stvarni. Mislili su da je to bajka. Ipak, za sve je zajedničko da prepoznaju lepotu – iskrena je Zuzana, koja je za svoj rad nagrađivana i u zemlji i u inostranstvu.