Novosađanka Zorica Hofman nedavno je dobila poziv koji nije mogla da odbije. Na liniji, odnosno u mejlu, bio je IFAF, Međunarodna federacija američkog fudbala, a pozicija koju su Zorici nudili jeste generalni sekretar. Ovo je za nju velika čast, ali i izazov. Sa nama se prisetila svojih prvih trenutaka u američkom fudbalu, pobeda i poraza, teških trenutaka, kao i onih lepih, putovanja i odlaska na jedan od najvećih NFL stadiona u Dalasu u Americi.
Prva žena u američkom fudbalu na Balkanu
Moje prvo pitanje svakako je bilo otkud jedna dama u američkom fudbalu, i to ni manje ni više nego kao generalna sekretarka najvažnije međunarodne organizacije u ovom sportu. Zorica je već 11 godina okružena krupnim momcima u teškoj opremi, a sve je počelo još 2005. godine kada je pvi put kročila na teren Vojvoda, aktuelnih šampiona Srbije u američkom fudbalu.
– Prijatelj me je pozvao da mu pomognem u organizaciji jednog od prvih novosadskih klubova, Djuksa. Spremno sam prihvatila ponudu jer sam volela sport. O američkom fudbalu nisam znala ništa, pa sam ga neko vreme ubeđivala da je to isto kao i ragbi, ali sam ubrzo shvatila da nije, i da su to dva potpuno različita sporta. U Djuksima sam bila do početka 2008. godine, nakon čega sam bila van fudbala godinu dana – priseća se Zorica.
Bila je ovo prava senzacija, a pozicija potpredsenice Djuksa dovela ju je na naslovne strane kao prvu ženu u Jugoistočnoj Evropi koja je u američkom fudbalu. Za ovaj poziv odlučila se pre svega zbog ljubavi prema sportu i organizaciji. Američki fudbal je zavolela kasnije, uz igrače, putovanja, navijanje na utakmicama, i sve lepe i manje lepe trenutke koje je prošla sa Djuksima. Kaže da je ovo sport u kojem svako može da se pronađe, i osobe koje su krupnije, osobe koje su sitnije, niske i visoke. Sport koji svima pruža jednake prilike.
Eksplozija američkog fudbala
Nakon pauze, Zorica se vratila na velika vrata, 2009. godine kada je postala komesar za takmičenja u srpskoj asocijaciji američkog fudbala. Tada je liga brojala 9 klubova. Danas imamo 5 liga, i preko 30 klubova, oko 2.000 registrovanih igrača, na celoj teritoriji Srbije što je veliki napredak. Početkom 2012. godine dobija još jednu funkciju, postaje generalni sekretar našeg saveza. Ovo je bio težak period, jer je sa dvoje male dece bilo veoma teško postizati sve.
Neko vreme živela je na relaciji Novi Sad – Beograd, a Zoricin suprug, Igor Hofman je prvi selektor naše reprezentacije u američkom fudbalu. Zakletog Dorćolca, Zorica je dovela u Novi Sad.
Žena sa 3 posla i brucoškinja
Zoricin rad i trud primetila je i Međunarodna asocijacija američkog fudbala, IFAF. Uskoro je stigao poziv da radi kao menadžer za transfer igrača. Prihvatila je još jedan, treći posao, i u isto vreme upisala fakultet. Kako je preživela ovih nekoliko meseci, Zorica nekad ni sama nije sigurna.
– Bilo je zaista naporno. Sećam se da je suprug bio očajan. Umeo je da kaže kako ima sina prvaka, ženu brucoša koja uz to radi 3 posla. Ipak, bez njegove pomoći i podrške ne bih uspela, i zaista nekad ne znam kako smo preživeli taj period – priča Zorica.
Odlazak u Dalas na jedan od najvećih NFL stadiona u Americi iskustvo je koje će uvek pamtiti. Upoznala je ljude iz celog sveta, čula razna iskustva, videla decu koja dolaze iz svih krajeva sveta u Ameriku, kako bi se borila za svoje mesto u nekim od najboljih klubova i živela američki san. Ovde se upoznala sa trenerima iz svih delova sveta i učestovala u kampu za igrače mlađe od 19 godina gde je bila jedan od domaćina i radila u organizaciji smaog događaja.
Poziv koji se ne odbija
U decembru 2015. godine stigao je i poziv koji Zorica nije mogla da odbije. Postala je generalni sekretar IFAF-a, a uz to je zadržala i prethodnu poziciju, menadžer za transfer igrača. Zoricu svakako čeka naporna godina, puno putovanja, skupština i sastanaka. Jedna velika međunarodna organizacija od ove godine zavisiće od Novosađanke koja ponosno ističe da je sa Limana, i da će Novi Sad uvek biti mesto koje bi izabrala za život.
Trenutno radi od kuće, sastanke obavlja putem Skyp-a, a nisam mogla da je ne pitam da mi objasni i tu famoznu razliku između ragbija i američkog fudbala.
– Razlika je u pravilima igre i u opremi koju igrači koriste. Oba sporta su dinamična i sa puno kontakata. Za najveću zabludu krivi su naši prevodioci koji u filmovima mešaju ova dva sporta, pa često kada je na ekranu američki fudbal prevode kao ragbi i eto zabune i konfuzije – objašnjava mi Zorica.
U američkom fudbalu na svetskom nivou, takođe nema mnogo žena, a da je u ekspanziji i u Srbiji govori podatak da je jedan od najboljih svetskih sudija žena iz Novog Sada, da su predesednice klubova u Sremskoj Mitrovici i u Somboru žene, a tu je naravno i Zorica koja je odličan primer da se rad, upornost i znanje uvek cene i isplate.
Pogledajte kako je trenirati sa Djuksima
Dodaj komentar