„Nikad nisam napisao toliko umrlica. Nikad nisam imao toliko radnih sati, iscrpljen sam“, počinje svoju priču za britanski Indipendent lekar Isa Jakub, lekar, koji radi u bolnici „Sodersjukhusetu“, koja se smatra najvećom javnom bolnicom u Stokholmu, prestonici Švedske, državi u kojoj se preko noći povećao broj umrlih i koja je predmet polemike da li njihova stategija odbrane od koronavirusa donosi prave rezultate.
Isa i njegove kolege, kako piše Indipendent, a prenosi portal Nova, bukvalno su preplavljeni s pacijentima obolelim od korone, koji dolaze na lečenje u bolnicu.
Međutim, izvan bolnice u kojoj doktor Isa radi situacija je sasvim drugačija. Švedska za razliku od većine evropskih zemalja nije donela odluku da građane stave u karantin. Iako je situacija tmurna, većina građana uživa u prvim zracima prolećnog sunca.
“Ponosna sam što nam Švedska vlada dopušta da sami preuzmemo odgovornost umesto da budemo zatvoreni u karantinu“, kaže Tereza Borjlind (35) računovođa koja žuri na porodično okupljanje.
Uprkos sve većoj zabrinutosti stručnjaka kako u zemlji tako i u inostranstvu, Švedska nastavlja ono što je Anders Tegnel, glavni epidemiolog zemlje, nazvao pristupom „niskog obima“, a koji insistira na tome da je taj pristup održiv na duži rok
Osnovne škole, prodavnice, restorani i barovi ostaju otvoreni ( jedino je pravilo da se može posluživati piće ljudima koji sede za stolom, tako da ne može da neko dođe da uzme piće i da stoji). Ljudima je dozvoljeno da izlaze i vežbaju.
Međutim, sa druge strane broj obolelih raste. Zemlja koja ima 10 miliona stanovnika ima više od 10.000 obolelih i 887 slučajeva, što ukazuje da je stopa smrtnosti mnogo veća nego kod ostalih nordijskih zemalja.
Švedska vlada i dalje insistira, da je glavni kamen temeljac njihove strategije zaštita starijih osoba. Od početka krize od njih se traži da ostanu kod svojih kuća, ali uprkos svim preporukama koronavirus se proširila samo na trećinu staračkih domova u Stokholmu.
Premijer Stefan Lofven nedavno je u intervjuu za dnevni list Svenska Dagbladet priznao da „Švedska nije uspela da zaštiti svoje starije građane i upozorio stanovništvo da se pripremi za eventualno povećanje broja umrlih preko hiljadu”.
U zavodu za javno zdravlje potpuno su uvereni u ispravnost onoga što rade.
“Švedski zdravstveni sistem veoma teško shvatiti, ali suočavamo se sa situacijom na jako dobar način. Puno je posla, puno stresa za medicinsko osoblje, ovo je svakodnevna borba za njih, ali sve funkcioniše i naš sistem ima sjajne rezultate kao što je imao i uvek. Švedski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu i takav će biti i ubuduće”, napomenuo je Anders Tegnel, epidemiolog iz švedskog zavoda za javno zdravlje.
“Veliki deo ove strategije zasnovan je na kulturnim normama, jer po inerciji Šveđani će slediti preporuke i verovati vlastima. Moja briga je utoliko veća jer svaka strategija kojoj nije cilj smanjenje broja obolelih apsolutno problematična”, rekla je Katarina Kin, drugi epidemiolog.
Postoje primeri gde švedske preporuke ne odgovaraju ni preporukama SZO ni dostupnim empirijskim dokazima. Dobar primer za to je preporuka da porodice obolelih od koronavirusa ne moraju da budu u karantinu”, dodaje ona.
S druge strane doktor Holger Rotcen, profesor matematike i statistike na Univerzitetu u Kalmersu, koga su švedski političari razapinjali zbog stavova o koroni, kaže da će Švedska biti preplavljena obolelima, ako se ne preduzmu dodatne akcije.
Ovom stavu pridružuje se i određeni broj lekara iz bolnica u Stokholmu, koji već govore o “istorijskom masakru”. U prilog ove teze ide sve više dokaza, pa su tako neke bolnice u prestonici bile prinuđene da donesu tešku odluku, kome će dati prioritet u lečenju.
Ovome se pridružila i “Karolinska” bolnica koja je već izdala smernice lekarima, da osobe obolele od korone koje su steaije od 80 godina više neće biti primane na odeljenja intenzivne nege, kao i oni između 60 i 80 godina koji imaju neke zdravstvene komplikacije.
S druge strane epidemiolog Tegnel kaže da je optimističan, ali i oprezan. On smatra da će epidemiji doći kraj. On ističe da je razgovarao sa svojim kolegama iz Velike Britanije, koji nisu kritikovali švedske metode jer su imali slične rezultate kao i oni.
“U nekim zemljama se to radilo prinudnim sredstvima, dok smo u Ševedskoj to radili doborovoljno”, rekao je on.
Dodaj komentar