Životna priča o Odri Hepbern i eleganciji koja nikada ne bledi

Slavna holivudska glimica i najlepša žena 20.veka iza sebe je imala težak život. Stil.kurir prenosi životnu priču  Odri Hepbern, modne ikone prošlosti.

Njeni najpoznatiji filmovi su „Doručak kod Tifanija“ , „Sabrina“ i „Praznik u Rimu“ a svojim glumačkim umećem i stilom odevanja obojila je holivudsku scenu.

Odri je rođena 4.maja 1929. godine u švajcarskom gradu Tolochenazu. Otac Jozef Viktor bio je irski bankar, a majka Elle van Heemestra holandska barunica s korenima u francuskoj i engleskoj aristokratiji. Imala je dva polubrata samajčine strane. Porodica je naknadno dodala prezime Hepbern.

Roditelji su joj se razveli kada je imala samo šest godina, te se sa majkom seli u Holandiju, gde je upisana u privatnu školu.

Ali, kada je započeo Drugi svetski rat, cela zemlja je opljačkana i zavladalo je opšte siromaštvo u zemlji. Ljudi su gladovali i umirali od hladoće, a teška vremena nisu zaobišla ni porodicu Hepbern.

Odri je plesajući balet skupljala novac za pokret otpora protiv nacista. Iako je bila vrlo talentovana, rekli su joj da je sa 170 centimetara previsoka za profesionalnu balerinu.

Kada se rat završio seli se sa majkom u Lopndon, gde je radila kao model. Zatim su usledile prve manje glumačke uloge.

Ostala je upamćena i po izvanrednim i inspirativnim citatima.

„Elegancija je jedina lepota koja nikada ne bledi.”

„Za privlačne usne – govori ljubazno,
Za divne oči – gledaj ono najbolje u ljudima,
Za dobru liniju – podeli hranu sa gladnima,
Za lepu kosu – dozvoli deci da provlače prste kroz nju,
Za pravilno držanje – hodaj sa uverenjem da nikada nisi sam.“

Praznik u Rimu

U Velikoj Britaniji je upoznala i bogatog engleskog industrijca Džejmsa Hansona, za kojeg je bila verena godinu dana. Iako je već kupila venčanicu, venčanje je otkazano kad je shvatila da se zbog poslovnih obaveza sve ređe viđaju.

Ostala je poznata i po svom humanitarnom radu. Tako je svoju venčanicu jpoklonila jednom siromašnom italijanskom paru, koji je i danas čuva.

Prvu veću ulogu ostvarila je 1951. godine u filmu „The Secret People“, u kojem je igrala balerinu, a dve godine kasnije snimila je čuveni film „Praznik u Rimu“ koji ju je vinuo u planetarnu zvezdu i doneo joj Oskara za najbolju žensku ulogu.

Zatim je usledila uloga Holi u „Doručku kod Tifanija“, a onda i Eliza Doolittle u „My Fair Lady“ kao i nastupi u poznatim ostvarenjima kao što su „Ljubav poslepodne“, „Kako ukrasti milion“ ,te „Robin i Marian“.

Za kratko vreme je postala miljenica publike, te su je prozvali Živenšijevom muzom, a muški partneri s velikog platna su je hvaliuli na sva zvona.

Buran privatni život

Dok su joj na prosefionalnom planu cvetale ruže, privatno je doživljavala ljubavni fijasko.

Tokom rada na predstavi Ondine zaljubila se u Mela Ferera, za kojeg se udala 1954. godine i šest godina kasnije dobila sina Seana.

Spekulisalo se kako je ovaj američki glumac i reditelj zbog nje zapostavio karijeru, ali i da je bio ljubomoran na njen uspeh. Ljubav se ugasila nakon 14 godina.

Na jednom krstarenju upoznala je italijanskog psihologa Andrea Dotija, a njihova ljubav krunisana je brakom 1969. godine. Dobili su sina Lucu, ali brak je pukao nakon trinaest godina.

Posle tih ljubavnih brodoloma, Odri je rekla da se više neće udavati, a do kraja života živela je s holandskim glumcem Robertom Voldersom.

„Moj život je bio mnogo više od bajke. Prolatila sam kroz mnogo teške trenutke, ali za svaki sam bila nagrađena“, govorila je Odri.

Humanitarac velikog srca

Glumom se bavila do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, nakon čega se u potpunosti posvetila humanitarnom radu.

Kao ambasador dobre volje za UNICEF putovala je svetom šireći svest o potrebama siromašne dece u Africi i južnoj Aziji. Za humanitarni rad je 1992. godine dobila Medalju slobode američkog predsednika.

„Davati drugima je poput življenja. Ako ne želiš više davati drugima, mislim da nemaš više razloga za šta da živiš“, govorila je.

Iste godine joj je dijagnostifikovan rak želuca. Operisana je, ali kako je odbila da primi hemoterapiju, preminula je 20. januara 1993. godine u svojm rodnom gradu Tolochenazu.