Mila (33) živi u BG i skoro cela plata joj ostane na računu, razlog je jednostavan, ali za mnoge neprihvatljiv

Iako je već u četvrtoj deceniji života i iako su mnogi od nje očekivali da će se svakog trenutka iseliti iz roditeljskog doma i započeti samostalan život u odvojenom stanu, Mili P. (33) iz Novog Beograda ova ideja nije „ni na kraj pameti“.

Razlog tome jeste, kako kaže za Novu, jednostavan i očigledan – skoro cela plata ostane joj na računu jer u zajedničkom stanu sa roditeljima, bakom i dekom i dve godine starijim bratom, ne plaća apsolutno ništa.

Doduše, ponekad plati račun za svoj mobilni telefon i napuni rezervoar na svojoj ‘tojoti jarisu’ jednom mesečno. Kaže, dosta od nje.

Mila, brat Milan, mama, tata, baka i deka žive u stanu od 80 kvadrata. Svako od njih ima „neka“ novčana primanja, osim majke koja je čitav život domaćica.

Deka je, pritom, švajcarski penzioner i mesečno dobija najviše para – oko 120.000 dinara.

– Deka ima dobru penziju, on je duša od čoveka, neće dinar jedan da mi uzme za troškove. Pritom, tata je tek pred Novu godinu otišao u penziju i dobija oko 35.000 dinara, a baki svakog meseca leže oko 30.000.

Milan sa završenom srednjom školom zarađuje 60.000, dok je moja plata sa fakultetskom diplomom 80.000.

Kad sve saberemo i oduzmemo, i meni i Mići i te kako odgovara da živimo svi zajedno s obzirom da ne plaćamo skoro ništa – objašnjava Mila.

Ipak, pošto je u stalnom radnom odnosu skoro deset godina, Mila ipak na neki način doprinese životu u zajednici.

– Plaćam račun za telefon 2.000 dinara i natočim gorivo dva puta mesečno po 2.000, što znači da mi ostane više od 70.000.

Naravno, kada me pozovu ukućani da treba nešto da kupim u povratku sa posla, obavezno poslušam.

To je par hiljada dinara. Ipak, na računu mi ostane više od pola plate. Pa ko onda ne bi živeo sa roditeljima? – pita ova Beograđanka.

Slična situacija je i sa njenim bratom kojem, takođe, skoro pa cela plata ostane netaknuta.

– Milan ponekad plati svoj račun za telefon od 3.000. Kako kad, deki bude žao, kao ga zeza i govori mu ‘Mićo, daj pare’, ali se šali.

Deka ne bi uzeo pare od nas nikada.

S druge strane, tata se ponekad ljuti što ne učestvujemo u svim troškovima. Međutim, nije da baš ne pomažemo nikako, tu smo uvek kada treba da ih odvedemo lekaru, pa na pijacu…

Da ne živimo zajedno, ko bi ih vozio iznenada negde kada treba?

U ovoj velikoj zajednici u kojoj žive čak tri generacije, Mila je uspela da „ušteka“ priličnu svotu novca. Kaže da je više zarađivala na prethodnom poslu, kada joj je, kako priča, ostajalo celih 1.000 evra na računu.

– Završila sam Fakultet političkih nauka, čak i master studije, tako da sam fino zarađivala od samog početka, a posebno vremenom kako sam napredovala u poslu.

Prethodno radno mesto je bilo odlično jer sam imala dobru platu, ručak na poslu, tako da nekada za ceo dan ne potrošim ni dinara.

Što se tiče ostalih troškova, kaže da najviše para ode na hranu, odnosno na kupovinu namirnica, čak 60.000 dinara mesečno.

– Pošto nas ima dosta u kući i potrebno nam je sve i svašta, petkom vodim majku u nabavku u neki od supermarketa, pa nakupujemo za celu nedelju. Svaki put potroši oko 15.000 dinara.

To plaćaju moji, kako ko stigne. Nekad tata da karticu, nekad deka ili baka keš. Bogu hvala, svi dobro jedemo, tako da kod hrane ne štedimo.

Svaki dan jedemo meso, povrće je obavezno, a domaći kolač se podrazumeva.

Moram da priznam da, kad bih živela sama, nikada ne bih spremala hranu jer mrzim da kuvam, a i ne znam, tako da bih sigurno jela po restoranima ili ‘fast fudovima’, pa mogu da zamislim koliko bi mi para odlazilo na hranu.

Zapravo, bolje i da ne zamišljam. Žao mi je svih onih koji nemaju taj luksuz da žive sa roditeljima.

Ja sam stava da ne mrdam iz mog toplog doma dokle god se ne udam, a i tada ću, sigurno, dolaziti makar na ručak kod mojih – kaže sagovornica.

Pošto se još nije odvojila od svojih, Mila kaže da je do sada, svake godine išla na zimovanja i letovanja koja je sama sebi plaćala. A ponekad je i „kanulo“ nešto od porodice.

– Nažalost, mnogi ljudi ne mogu da putuju jer moraju da plaćaju stan, troškove, garderobu, hranu…

Srećom, ja sam još uvek u situaciji da mogu sve to sebi da priuštim, ali zahvaljujući tome što živim sa mojima.

Ne tražim im novac ni za šta, ali ga i ne dajem. Čist račun-duga ljubav.

Naravno, uvek mi pred put moji ubace neki dinar, posebno deka koji je stvarno jedno veliko sunce, jedan predivan i plemenit čovek koji misli na mene u svakom trenutku.

Želim svima da imaju deku kao što je moj – kaže nam Mila.