Peking kaže da uvodi sve neophodne mere bezbednosti protiv korona virusa za Zimske olimpijske igre 2022, koje počinju 4. i završavaju se 20. februara.

Šta se, dakle, planira za Olimpijske igre i koliko je uspešna do sada bila kineska politika „nula kovida“?

• Zašto se Kina i dalje trudi da održi broj slučajeva kovida na nuli
• U Kini javno sramotili ljudi koji su kršili kovid mere
• Amerika će platiti zbog bojkota Olimpijskih igara – poruka iz Kine

Strože mere nego na Olimpijskim igrama u Tokiju

Kina ulaže velike napore da ne dozvoli virusu da uđe.

Zemlja je saopštila da će stranim posetiocima biti zabranjen ulaz, a samo će stanovnici kopnene Kine moći da prisustvuju događajima – a i oni će morati u karantin kad budu napuštali mesta dešavanja da bi mogli da se vrate kućama.

Ljudima se savetuje da ne putuju u glavni grad iz drugih delova zemlje.

Kina je već napravila olimpijski mehur, izdvojivši medije, sportiste i gledaoce u tri zasebna mehura, sa pravilima da svako ko uđe u neki od mehura mora biti do kraja vakcinisan ili provesti 21 dan u karantinu.

Testiranja na kovid vrše se svakodnevno, a maske za lice obavezne su u svakom trenutku.

Niko ne može da napusti te mehure.

Prekomorski učesnici ulaziće u njih odmah po dolasku u Kinu i ostajati u svom mehuru sve dok ne napuste zemlju.

Lokalna podrška, među kojima i volonteri, kuvari i šoferi, takođe su deo zapečaćenog mehura.

Oni neće imati fizičkih kontakata sa spoljnim svetom, čak ni sa vlastitim porodicama.

Ovaj sistem važi ne samo za smeštaj, bolnice i lokacije na kojima se održavaju Olimpijske igre, već i za transportne veze.

I aerodromi i superbrzi vozovi biće deo sistema zatvorene petlje (imajući u vidu da se najveća mesta događanja nalaze van Pekinga).

Sva službena vozila za osoblje Zimskih olimpijskih igara obeležena su specijalnim crvenim znakom spreda, a lokalne saobraćajne vlasti su čak savetovale javnost da „izbegavaju kontakt“ ako slučajno imaju saobraćajni udes sa njima.

Smeće će se držati na privremenim lokacijama za odlaganje, kako bi se sprečilo unakrsno zaražavanje.

• SZO: Malo verovatno da je korona virus potekao iz kineske laboratorije
• Poruka iz laboratorije u Vuhanu: Nemamo šta da krijemo
• Korona virus: Američka studija koja baca senku sumnje na zvanični početak pandemije
• Kovid-19 nije biološko oružje, a kako je nastao možda nikad nećemo saznati – američki obaveštajci

Šta se već primenjuje od mera za zaustavljanje virusa?

Putovanje u Kinu i iz nje strogo je ograničeno za strane putnike, a od izbijanja pandemije uvedene su mere čak i za unutrašnja kretanja.

Svi putnici iz inostranstva koji imaju dozvolu da uđu u Kinu pregledaju se odmah po ulasku u zemlju i šalju u hotele koje je odredila vlada u obavezni karantin na najmanje dve nedelje.

U većini gradova, posle ovoga sledi još sedam dana hotela ili kućnog karantina, a potom period od sedam dana nadzora, kad je ulazak u društvo zabranjen i traži se redovno javljanje lokalnim zdravstvenim vlastima.

Kina je prestala sa izdavanjem i produžavanjem pasoša za „nehitne poslove“ vlastitim građanima i kod kuće i u inostranstvu, da bi dodatno smanjila međunarodna putovanja.

Postoje i stroga ograničenja o kretanju između kineskih gradova (a ponekad čak i između individualnih kvartova) sa dodatnim obaveznim periodima samoizolacije za one kojima je dozvoljeno da putuju.

Kako se bliži početak Zimskih olimpijskih igara, Kina je zaključala neke gradove u kojima su otkriveni novi slučajevi.

Tokom ovih zaključavanja, ljudima je dozvoljeno samo da izađu zarad „neodložnih poslova“, kao što je odlazak u bolnicu.

Nadzor policije i lokalnih volontera takođe je pooštren, sa strogim kaznama za svakoga ko prekrši propise.

Stanovnici mogu biti iseljeni iz domova po hitnom postupku i poslati u karantin ako se otkrije zaražavanje tokom masovne kampanje testiranja.

Sve firme čije poslovanje nije od suštinske važnosti za funkcionisanje društva su zatvorene, sem prodavnica hrane i nekih drugih dobavljača osnovnih potrepština.

Škole su zatvorene, javni prevoz je ukinut, a kretanje skoro svih vozila je zabranjeno.

Koliko je uspešna politika „nula kovida“?

Na prvi pogled, Kina je postigla izuzetan uspeh u zauzdavanju pandemije.

Od kraja 2019. godine, zabeležila je malo više od 4.900 smrti (prema Našem svetu u podacima).

U Sjedinjenim Američkim Državama umrlo je više od 830.000 ljudi, a u Velikoj Britaniji malo više od 150.000.

Na milion ljudi, to je oko tri smrti u Kini, za razliku od 2.500 u SAD i 2.190 u Velikoj Britaniji.

Prijavljeni broj infekcija u Kini takođe je veoma nizak, retko premašujući 150 slučajeva dnevno širom zemlje tokom čitavog trajanja pandemije.

Izražena je sumnja u tačnost tih zvaničnih podataka, ali očigledno je da je i stopa zaražavanja i stopa smrti niska u poređenju sa drugim zemljama.

Nacionalna zdravstvena komisija u Kini tvrdi da je sada 85 odsto njenog stanovništva vakcinisano s obe doze.

Uprkos ovome, Kina je gotovo usamljena u sprovođenju politike „nula kovida“ bez obzira na cenu koju to ima po lične slobode ili privredu.

Druge zemlje, kao što su Australija, Novi Zeland i Singapur, modifikovale su strogo pridržavanje politike nula kovida u drugoj polovini 2021. godine.

Delta varijanta je svakako počela da uzima maha, a ove zemlje su pri tom uspele da podignu stopu vakcinisanosti stanovnika.

Broj slučajeva potom jeste porastao u tim zemljama, ali se one nadaju da će dovoljan broj vakcinasanih pomoći da se teški oblici bolesti i smrti zadrže na nivoima sa kojima može da se izađe na kraj.

U slučaju Kine, sasvim sigurno vlada velika zabrinutost da bi zemlja mogla da se nađe u opasnosti od izbijanja široko rasprostranjenih epidemija ukoliko se stroga kontrola prebrzo ukine.

„Sa trenutnim kineskim vakcinama i varijantama, sigurno bi došlo do ‘izlaznog talasa’ infekcija ako bi se Kina prerano ponovo otvorila“, kaže profesor Ben Kauling, epidemiolog sa Univerziteta u Hongkongu.

Pogledajte video: Zbog jednog slučaja, karantin za sve posetioce zabavnog parka u Šangaju

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]