„Uveče legli, nje ujutru nema“: Žena ostavila muža i dvoje dece i bez reči otišla od kuće

Nesvakidašnja i nadasve tužna priča potresla je čitav region a dolazi iz Bosne, iz sela Tušanj kod Tuzle.

Reč je o samohranom ocu dvoje mališana koji živi u tom mestu a kog je supruga, kako on veli, doslovno preko noći ostavila samog sa decom – pokupila svoje stvari i iznenada otišla, a da nije primetio ništa čudno kod nje ili da je bilo čime nagoveštavala svoj odlazak.

Pokušavao je da je vrati – osam puta ali, kaže on, ona to ne želi. Najteže mu pada što za decu i ne pita, niti je izrazila želju da ih vidi čitavih četiri meseca, prenosi Kurir.

– Dal se udala, dal nije, ne znam, to je bilo u februaru, kad je otišla… Radim sve što mogu, koliko mogu, borim se za njih… Mlada je, 22 su joj, dal je htela da hoda okolo, ne znam…pre je bilo sve u redu, ali se poslednjih 7-8 meseci sve okrenulo… Četiri godine smo u braku, radio sam u Hrvatskoj pa smo se vratili u Bosnu pa u Hrvatsku, nigde joj ne paše… Otkad sam se oženio stalno smo bili pod kirijom jer čim smo se uzeli odselio sam se od mojih… nije joj odgovaralo… – priča neutešni čovek kroz plač svoju priču pred kamerama jutjub kanala Tatabrada.tv, gledanog u Bosni.

Samo na trenutak rukom izbriše suze i nastavlja da priča…

– Otkad je osmi put otišla, više je i ne tražim… Otkad je otišla pokušavao sam da je vratim nekoliko puta, bude 15 dana pa ode, a onda nedelju dana sa decom plačem za njom, oni pate za njom…- veli i dodaje da je onda odlučio da je više niti vraća, niti traži jer je tako mnogo teže, pogotovo deci.

Stalan posao nema, radi sve što može, sve što stigne i sve što se nudi, a kirija kao najveća stavka mora da se plati. Kaže, pomognu mu kolege i rodbina pomalo.

– Bunili se i njeni što je otišla ali ja se više i ne čujem s njima – kaže dodajući da je digao ruke. Imao je i malo dečjeg dodatka ali i to će da mu ukinu dok ne dođe sudska presuda da deca pripadaju njemu.

– Da mi bar nije ove kirije, bilo bi mi malo lakše… Veoma teška situacija ali opet šta ja znam… Ja opet kad dođem kući svojoj deci, meni opet bude dobro… Oni su mi najpreči u svemu i znam da moram ustat njima da obezbedim – govori kroz suze dok ih čvrsto grli i ne pušta iz naručja.

Radi osam-devet sati, neki put i više, ali sve što zaradi čuva za struju i kiriju… Ćerkica će uskoro dve, a sinčić nedavno napunio tri. Lepi, zdravi, pravi, dobra deca. Sam radi, čisti, sprema, čuva i njih, a u kući ko u apoteci. Sve čisto i na mestu, soba puna igračaka, u ćošku beli krevetac, posteljina se beli kao sneg… Deca čista, lepo obučena, ništa ne fali osim majke…

Na pitanje kako se sve to desilo, kako je otišla i da li je nešto primetio, kaže da su to veče normalno razgovarali, niti se svađali, ništa, čak razmišljali i kredit da uzmu…

– Bila je nedelja kad je otišla, deca spavala, ja ustao oko 9, rekoh kafu da pijemo kad vidim nema njenog punjača, nema nje, nema ni njenih stvari… Ja ne mogu da shvatim tu ženu nikako, nešto je preseče samo i ode! Ja sam inače miran i povučen po prirodi, nisam problematičan, pokušavam da ugodim svima osim sebi… – priseća se jutra kad je nije zatekao u kući.

Što se dece tiče, kaže:

– Hvala bogu deca su mi zdrava, probao sam i za vrtić ali nema slobodnih mesta… Ne merem da dobijem mesto niđe – veli i dodaje da je sad pronašao ženu koja i čuva dok ne dođe s posla, ali i to je samo privremeno jer je tu došla na neko vreme, inače komšinica…

Svake subote plati joj 170 maraka, a zaradi 200-300, ali njoj mora da plati jer teško je naći ženu da ih čuva. Ta komšinica, kaže, više mu pomaže nego što uzme te neke pare.

Na pitanje kako se snalazi sam sa decom kad je sve ovako skupo, objašnjava:

– Dam koliko mogu, bitno mi je da nisu gladni, a oni jedu, ne biraju… Ja mogu da razumem da ne mereš sa čovekom ali da od dece odeš tako kao da ne postoje, to ne razumem… Niti pita da li su gladni, žedni, imaju li….

„Lažem ih da je otišla na posao, da je mama u bolnici“

– Deca hoće sok, čips, smoki, ja nemam… Majke se sete kad gledaju crtani a kad pitaju za mamu ja lažem da je otišla da radi ili da je u bolnici.

Za kiriju uvek moram da imam, na zimi ne mogu da budem i sve što zaradim, njima dam. Ja sam inače moler, fasader, građevinac, sad radim na krovu… Đe god ima posla radim, radim sve što ima – opisuje samohrani otac svoj život.

Ovo je njegova priča, životna priča majke zasad je nepoznata.