Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović burno je reagovala, čak i pretnjom, Savetu za borbu protiv korupcije nakon što je ovo telo krajem jula objavilo analizu poslovanja Železnica.
Izveštaj Saveta delimično se bavi poslovanjem tri javna železnička preduzeća, a najviše pažnje posvećeno je projektima koje su oni realizovali, od izgradnje pruga do nabavke i remonta voznog parka koji su finansirani uglavnom iz kredita dobijenih na osnovu međudržavnih sporazuma sa Rusijom i Kinom, piše Danas.
U izveštaju Saveta navodi se da je reorganizacijom po projektnom zadatku Svetske banke javno preduzeće Železnica Srbije 2015. godine podeljeno na tri celine – Infrastruktura železnice, Srbija kargo i Srbija voz, kao i četvrto, ljušturu Železnica koja je trebalo da reši pitanje istorijskih dugova i viška zaposlenih.
Savet navodi da do pravog smanjenja radnika zapravo nije došlo, ali jeste otpušten jedan broj ljudi s tim što su za njihove poslove potom angažovane privatne firme i to je samo poskupelo uslugu.
Takođe, u nekim delovima su, umesto otpuštenih radnika, zaposleni novi, iako se struktura potrebnih zanimanja mogla popraviti i prekvalifikacijom.
Mnogo je teži finansijski deo koji govori da, uprkos reformama, tri preduzeća železnice ne mogu da posluju bez državnih subvencija, a i sa njima beleže gubitke.
Tako je od sredine 2015. godine, kada su počeli sa radom, do kraja 2018. godine njihov ukupan neto prihod po završnim računima iznosio 53,4 milijarde dinara, subvencije iz državne kase su uz to dopunile sa još 47,7 milijardi, ali ukupan bilans za sva tri preduzeća u te tri i po godine je minus od 12,2 milijarde.
Pitanje šta se dobija reorganizacijom – ako država i dalje deli subvencije, a železnica i dalje trpi gubitke, još nije postavljeno.
Najveći problemi i nelogičnosti, ukazao je Savet za borbu protiv korupcije, nalaze se u nabavkama opreme i voznog parka, kao i u izgradnji železničke infrastrukture.
Tako se navodi podatak da je u poslednjih sedam godina Železnica, a potom i Srbija kargo, primila više od 160 miliona evra za teretni saobraćaj, nabavku i remont lokomotiva i vagona, ali da je na kraju prošle godine teretni vozni park višestruko manji nego što je bio pre reforme.
Naime, 2015. godine je železnica raspolagala sa oko 4.000 teretnih vagona. Takođe, iz sredstava Fonda za razvoj trebalo je da se 6,7 milijardi dinara iskoristi za remont 3.500 vagona – novac je povučen, ali obnovljenih vagona nema.
Na pitanje Saveta, iz preduzeća Srbija kargo stiže informacija da raspolažu sa 69 električnih, 46 dizel lokomotiva i sa 1.864 terena vagona.
Još je veći problem, navodi se u izveštaju, to što je izgradnja infrastrukture finansirana kreditima iz međudržavnih sporazuma sa Rusijom i Kinom, ali je sadržina tih ugovora, pod kojim su uslovima uzete te pozajmice, ostala nedostupna javnosti.
Savet je na svom sajtu obavestio javnost da je dobio odgovor potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović povodom ovog izveštaja, te da se u odgovoru najavljuje „latentna obustava rada Saveta kao prvog antikorupcijskog tela osnovanog od prve demokratske Vlade prepoznate od strane EU“.
– Pozivamo svu stručnu javnost kao i građane Srbije da samostalno protumače rečenicu iz dopisa dostavljenog 17. 08. 2020. godine od strane potpredsednice Vlade: ‘Na osnovu svega navedenog, potpredsednica Vlade i Ministarstvo će pokrenuti procedure da Vlada preispita rad Saveta u nazad nekoliko godina, rezultate rada, način, kriterijume i kvalitet izveštaja, kao i način davanja preporuka, kako bi se ovo telo reformisalo i angažovalo stručne i profesionalne ljude koji će svojim radom pomoći dodatno Vladi da bude uspešnija i efikasnija’. Savet postavlja pitanje da li je ovo obraćanje pisano u lično ime ili u ime Vlade Republike Srbije? – pitaju članovi Saveta za borbu protiv korupcije.
Savet je, kaže, nudio pomoć i preporuke u smislu zaključaka bilo kojoj Vladi, ali „pretnja i ucena“ od strane vlasti nije bilo.
– Ovim putem obaveštavamo javnost Srbije da nismo odustali od borbe protiv sistemske korupcije u našoj zemlji“, navodi Savet za borbu protiv korupcije.
Dodaj komentar