Da li i vi egzaltirano plješćete pilotu aviona nakon što ga je uspešno prizemljio? Možda će vas neko gledati kao čudaka, a možda će vam se i pridružiti u gromoglasnom aplauzu. Postoje i oni koji će vas naprosto izignorisati jer se tapšanja u avionu naslušao i nagledao (i natapšao).
Kako Srbin avionski prevoz uglavnom koristi svake prestupne godine, ustalila se zabluda da samo naši imaju trip da tapšu pilotu kad uspešno sleti na pistu. Istina je da to i te kako rade i ostali, ali smo mi u tome, ipak, po nečemu specifični – među retkima smo koji to rade svaki, ali baš svaki put.
Dušan Kovačević, srpski akademik, reditelj i dramski pisac, u emisiji kod voditelja Ivana Ivanovića na simpatičan način je opisao kako Srbi doživljavaju letenje avionom.
„Kad su Srbi u avionu nema spavanja jer on leti zbog krila, već zbog njihove budnosti i volje za preživljavanjem koja ga održava u vazduhu“, rekao je kroz smeh Kovačević.
Dakle, retkost putovanja avionom dovodi do toga da ga doživljavamo kao neko čudo ili smo previše gledali „Lost“ i priče o avionskim nesrećama, pa smo presrećni kad sletimo.
Stjuardesa Kara Mulder je u svom blogu objasnila na kakve je sve putnike naišla u toku svoje karijere.
„Pilot uvek dobije aplauz kad mirno sleti, a vremensku uslovi su loši ili postoji neka druga prepreka. U suprotnom, nikad se ne tapše“.
Dakle, mi smo čak uvredili pilota ako mu tapšemo, a vremenski uslovi su dobri. Međutim, Kara navodi još jednu stvar.
„Ako ljudi često putuju oni ne tapšu nikad. Smorilo ih je svakodnevno tapšanje, ali uvek ima onih koji se obraduju zemlji. Zanimljivo je da uvek tapšu oni koji se vraćaju iz dijaspore u domovinu i koji svoju porodicu nisu dugo videli“, dodaje Mulder.
Stjuardesa je na kraju bloga istakla da često ona i njene koleginice počnu da tapšu zabave radi da bi razbudile namrštene putnike.
Postoji čak čitava debata na Reditu gde ljudi diskutuju o tome zašto ljudi tapšu u avionu i razlozi su brojni – ali se kao glavni navodi sreća.
Dodaj komentar