Zašto je dete probirljivo tokom jela?

Prema nedavnom istraživanju u Engleskoj, ukoliko je vaše dete probirljivo u ishrani to može biti posledica genetike.

Istraživači su analizirali prehrambene navike od male dece do tinejdžera i otkrili da se u proseku nervoza i izbirljivost oko hrane malo promenila u periodu od 16 meseci do 13 godina.

Kada su ispitali pokretače probirljivosti kod jela, DNK se pokazao kao dominantan faktor, prema studiji. Genetske varijacije u populaciji objasnile su 60 odsto razlika u probirljivosti u uzrastu od 16 meseci, koje su porasle na 74 odsto i više od tri do 13 godina starosti, pokazalo je istraživanje, prenosi 021.rs.

To otkriće sugeriše da su jedenje samo uskog raspona hrane i grimase dece pred prilikom da isprobaju nešto novo više vezani za prirodu nego za negu i odgoj.

Dr Zeynep Nas, bihejvioralna genetičarka, rekla je:

– Glavni zaključak iz ovog rada je da probirljivost u hrani nije nešto što proizlazi iz roditeljstva. To se zaista svodi na genetske razlike među nama.

Drugi faktori koji utiču na probirljive osobe dolaze iz okruženja u kom žive, kažu istraživači, kao što su zajedničko konzumiranje hrane u porodici i vrste hrane koju konzumiraju ljudi oko njih.

Nas i njene kolege analizirale su podatke iz britanske studije Gemini, koja je uključila 2.400 skupova blizanaca kako bi istražili kako genetika i okruženje utiču na rast u detinjstvu. Kao deo studije, roditelji su popunjavali upitnike o prehrambenim navikama svoje dece u uzrastu od 16 meseci i ponovo sa tri, pet, sedam i 13 godina.

Kako bi utvrdili koliko genetika doprinosi probirljivoj ishrani, a koliko faktorima okoline, istraživači su uporedili prehrambene navike identičnih blizanaca i neidentičnih blizanaca. Dok jednojajčani blizanci dele 100 odsto svojih gena, neidentični blizanci dele samo polovinu.

Pišući u časopisu „Journal of Child Psychology and Psychiatry“, istraživači opisuju kako su probirljive prehrambene navike bile sličnije kod jednojajčanih blizanaca nego kod neidentičnih blizanaca, što je dokaz da genetika u velikoj meri podupire razlike u probirljivosti.

Ipak, i okruženje dece je bilo važno. Iskustva koja su blizanci delili, kao što su vrste hrane koju jedu kod kuće, bila su važni pokretači probirljivosti kada su bili mala deca. Između sedam i 13 godina, individualna iskustva, kao što je posedovanje različitih prijatelja, objasnila su oko 25 odsto varijacija u nivoima probirljivosti.

Zajednička iskustva, kao što su porodični obroci, bila su najuticajnija na malu decu, pa bi ponuda veće raznolikosti oko tog uzrasta mogla biti najefikasnija, kažu istraživači.

Izvor: 021.rs