Jesu li vas kao decu plašili Baba Jagom? 5 likova iz slovenske mitologije čije priče vredi zapamtiti

O grčkoj mitologiji znamo dosta, ni sa rimskom nismo „na vi“, ali mnogo je drugih mitologija o kojima, čini se, znamo znatno manje. Da nas u pola noći probude znali bismo za Zevsa, Helenu Trojansku, za onog ko se zaljubi reći ćemo da ga je pogodila Amorova strela, ali da li ste čuli, recimo, za Baba Jagu iz slovenske mitologije, koja se još uvek, kao narodna priča, pojavljuje u nekim ruralnim područjima? Tu su i drugi likovi koje vredi predstaviti.

Perun i Veles

Iako slovenska paganska religija nije bila monoteistička, ipak je postojao vrhovni bog koji se zvao Perun. Najbliži ekvivalenti iz drugih kultura bili bi Zevs iz grčke i Tor iz nordijske mitologije, budući da oni vladaju nebesima kao bogovi groma i munje, piše Pun kufer.

Dok je Perun vatren i vlada živim svetom sa vrha najviše grane Svetskog stabla, Veles je bog vezan za vode, koji vlada iz korena Svetskog stabla. On je gospodar Podzemlja i vlada carstvom mrtvih.

Sam mit se sastoji od Peruna koji lovi zmijoliko stvorenje zvano Veles. Veles uspeva da ga prevari i beži pretvarajući se u razne životinje. Veruje se da je Perun odlučio da Velesa ostavi u životu i pošalje ga u podzemni svet, svet mrtvih gde mu je i mesto.

Morena, boginja smrti

I ne samo smrti, već i žetve, čarobnjaštva i noćnih mora. To čarobno mitološko biće ćerka je boginje proleća Lade, koja predstavlja ljubav, plodnost i lepotu, i Svaroga, boga vatre i kovačkog zanata.

Iako je poznata kao boginja smrti, Morenina uloga može se sagledati i kroz različite faze prelaza u ljudskom životu. Ta zaštitnica podzemnog sveta označava kraj fizičkog života za smrtnike na Zemlji, a njena smrt označava kraj zime i simboliše ponovno rađanje proleća, koje predstavlja boginja Lada. Morena je višeslojna figura, budući da spaja zimu i smrt s ponovnim rađanjem prirode i tako simboliše različite cikluse ljudskog života kao i plodnost koja je s njim povezana.

Rusalka (vila)

Svi znamo da su vile predivna i idealizovana bića, međutim, u slovenskoj mitologiji, pogled na njih je nešto drugačiji. Ona su ovde zapanjujuća, ali demonizovana stvorenja, toliko jedinstvene lepote da je smrtnik ne može zamisliti. Prikazivane su gole ili obučene u srebrnu haljinu. Kosa im je svilenkasta, zelena i duga, podseća na vodenu travu, a na glavi imaju venac od cveća i bilja.

Međutim, njihov izgled ima visoku cenu za muškarce koji žele da plešu sa njima. Legenda kaže da je njihov šarmantan izgled mamio muškarce, koji bi nakon plesa izgoreli ili bi se previše približili vodi i utopili se. U nekim drugim pričama, ta stvorenja mogu da se pretvore u životinje, poput zmija, vukova, labudova, konja i sokola.

Baba Jaga

Baba Jaga bi lako mogla da bude najpoznatiji mit koji proizilazi iz slovenske mitologije i još uvek se koristi u nekim ruralnim područjima kao narodna priča. Ona je čudotvorka za koju se smatra kako otima, kuva i jede svoje žrtve, obično decu. Najbliža joj je prema poređenju veštica, a budući da su njena navodna primarna meta deca, priče o Babi Jagi do danas se koriste kao roditeljski alat za plašenje dece koja se loše ponašaju. Budući da se govorilo kako živi u kući duboko u šumi, priča se često koristila kako bi se deca obeshrabrila da lutaju predaleko od svog doma.

Njena kuća je prilično uznemirujuća, stoji na stubovima od kokošjih nogu i može sama da se kreće. Iako je lik Babe Jage jeziv, naročito za decu koja je susreću, ona nije sasvim zla. Malobrojnim srećnicima koji se suoče s njom i uspeju da je nadmudre, čime zaslužuju njeno poštovanje, vrlo će rado pomoći.

Izvor: Pun kufer