Srpske predrasude: Vaspitačice i muškarci sa tetoviranim imenima dece ne varaju!

Tragična vest da je Pavle R. (31) pripadnik Žandarmerije ručnom bombom razneo sebe i Marinu P. (28) sa kojom je bio u tajnoj vezi, odjeknula je u javnosti kao detonacija na zabačenom putu između Batajnice i Stare Pazove.

Mediji navode da je Marina, koja je radila u vrtiću u Novoj Pazovi u koji je išao Pavlov sin, raskinula devetogodišnju vezu da bi bila samo sa Pavlom.

Navodno ga je pritiskala da se razvede da bi skupa zasnovali novu porodicu, ali da je Pavle odugovlačio pa je ona odlučila da se vrati bivšem momku, što mu je i saopštila.

Da li je to dovelo do odluke da Pavle aktivira bombu, nikada se neće saznati.

Mediji nagađaju, javnost u komentarima ih prestiže. Predsrasude dominiraju, pa sam tako naišla na sledeće:

“Baš lepo ponašanje jedne vaspitačice.” Ili “Takve nam čuvaju decu”.

Nisam znala da su vaspitačice bogom dana bića koja ne smeju da se zaljubljuju u oženjene muškarce i izjutra obitavaju u kolima na nekim zabačenim putevima, kao i da to umanjuje njihovu sposobnost u čuvanju dece.

Od kada preljube, prevare i zaljubljivanja idu uz zvanje, a ne uz ličnost?

Da li to znači da je bila pevačica da bi negde možda bilo i razumljivo što je ušla u vezu sa oženjenim?

Kakva predrasuda.

“Bio je porodičan čovek, na fejsbuku je postavljao fotografije dece, imao je i njihova imena istetovirana na telu”

Do čitanja ovog komentara nisam znala da se odanost porodici meri tetoviranjem imena dece. Po toj logici verovatno ispada da što je veća tetovaža, po mogućstvu na grudima, preko srca, to je ljubav prema porodici veća, i šansa da će istetovirani suprug švrljati manja.

To mu dođe kao kada bismo se čudili što je momak sa istetoviranim krstom i Isusom pobio troje ljudi.

Paralele koje deo javnosti povlači u najmanju ruku su zabrinjavajuće.

U ovom tragičnom slučaju, „čuđenje“ raste i činjenicom da su mediji pre nekoliko godina već pisali o Pavlu i njegovoj ljubavi prema rezbarenju ikona u drvetu i pravljenju gusli.

Pa zar takav jedan čovek da ubije sebe i ljubavnicu bombom u autu, da ne govorimo da mu je fejsbuk profil uz njegovo ime sadržao i ženino! Takozvani zajednički profil.

Znači ako ste vaspitačica, ili imate tetovažu dece na grudima, profil koji u sebi sadrži i ženino ime i plus rezabrite ikone, nema šanse da pogazite odanost porodici.

Ovo mi je top predrasuda skoro u rangu one “lepa, mlada, obrazovana, a ubila se”.

Osude su se svele uglavom na dve rečenice:

“Šta je tražila sa oženjenim?”

“Šta on ima da traži pored žene i dece sa tom devojkom?”

Šta su tražili to su najbolje oni znali, ili će pre biti da možda i nisu, sada je nevažno.

Dve porodice su ožalošćene i u priličnom šoku. Najžalije mi je dece.

Kad sam bila klinka često sam, kada čujem rečenicu “ostavila ga (ili ostavio je), varao je”, razmišljala kako bih se ja osećala da su se moji roditelji daleko bilo, varali.

U mojoj maloj glavi uvek bi odjeknulo “izdaja” i to pre svega izdaja mene i brata. Naše ljubavi i postojanja. Porodice.

Udovoljavanje najnižim instinktima smeštenim u gaće. Nesposobnost da odgurneš iskušenje, već skačeš na njega ko pas željan hrane. Da nisi dovoljno jak, jaka.

Da pre svega nisi pošten, poštena da sve to rešiš na koliko je moguće dostojanstven način, razvodom ukoliko treba, pa dalje kako želiš.

Vremenom sam shvatila da nije sve tako crno belo i lako rešivo, ali da je upravo to najveći zadatak čoveka… da raste, da bi mogao razumno a ne poput životinje da ulazi i izlazi iz određenih životnih situacija, pre svega da se nikada ne bi dogodilo da pomisli da ima pravo da nekom uništi život, aktiviranjem ručne ili dugogodišnjim lažima i prevarama po zabačenim atarskim putevima.