Novi vez društveno političkog čvora u kojem se nalazimo leži u studentskom zahtevu za prevremene parlamentarne izbore. Oni tvrde da je pod ovakvom vlašću nemoguće ispuniti studentske zahteve, te da se sama vlast mora menjati. Međutim, već smo imali prilika da vidimo kako izgledaju izbori pod ovom vlasti, a da bi oni bili fer neophodne su četiri krupne promene. Tu su između ostalog i pitanje formata izlaska na izbore, (ne)pristrasnost javnog servisa, sređivanje biračkih spiskova, kao i rešenje problema pritiska na birače.
Studenti u blokadi su objavili da je ovih prvih šest meseci borbe za studentske zahteve bilo samo “prvo poluvreme”, te da ćemo epilog možda videti na biračkim mestima. Koliko je to trenutno izvodljivo, teško je reći, ali je mnogo manje sporno da postoje neki preduslovi za održavanje fer vanrednih parlamentarnih izbora. Problemi koji su se gomilali moraju da se reše, ali i mnoga neodogovrena pitanja da se odgonetnu. Jedno od njih je i na koji način će se studentski protesti artikulisati u političkom pravcu.
Format i njegova pokrivenost
Tome u prilog ide i činjenica da se nižu vesti o podršci opozicionih stranaka studentima i njihovoj ideji. Trenutno je jedino izvesno da će studenti biti ti koji će birati kandidate za svoju listu, ali i da će imati široku društvenu podršku. Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku za Novu objašnjava da smo došli u jednu “referendumsku atmosferu”, gde politička teorija više jednostavno “ne važi”.
“Čini mi se da ovi izbori, ako ih bude, biće ‘izbori za spas ove zemlje’, dakle samo da se skloni ova vlast. A posle toga nas čeka neka vrsta prelazne vlade da omogući da idemo na naredne izbore i da oni budu iole normalniji. Mislim da u ovom trenutku, šta god nam politička teorija govorila, verujem da nema više manevarskog prostora, moraće svi da stanu iza te studentske liste”, kaže Popović.
Jedini izuzetak od podrške studentima za sada su članovi koalicije NADA, koji tvrde da je neophodno prvo ostvariti uslove, kroz prelaznu vladu, a tek onda izaći na fer izbore. Njihova ideja nije neosnovana, jer se već godinama unazad priča o nefer izbornim uslovima, čiji su centar, između ostalog i mediji. Međutim, kroz ovih šest meseci se mogao videti veći pritisak na javni servis, Radio televiziju Srbije, koji je kulminirao blokadom same zgrade 14 dana.
Popović ovo objašnjava kao pozitivnu stvar, jer su nas studenti “podsetili da je to ipak javni servis” i da ga svi mi plaćamo, te da bi trebalo da imamo neka očekivanja od njega.
“Naravno, ne očekujem da on sada iznenada postane profesionalni mediji, ali mislim ipak da je unutar RTS-a stvorena jedna atmosfera takva da je ljudima sve teže da tako bezočno lažu. Napravljena je atmosfera gde mislim da ipak, posebno u predizbornoj kampanji, neće moći baš da ignorišu studentsku listu”, kaže Popović.
Kako “ne ponoviti istoriju”?
Iako su mediji veliki deo “kampanjskog kolača”, ipak oni nisu jedini problem u predizbornim uslovima. Posle izbora 2023. godine, stizale su razne optužbe na račun vladajuće Srpske napredne stranke da je izvršila migraciju birača, odnosno da je dovela glasače iz Republike Srpske. U fokusu tih kritika je bio i sam birački spisak, odnosno njegove manjkavosti.
Sama revizija biračkog spiska bi trajala mesecima, prema sagovorniku Nove Nemanji Nenadiću iz Transparentnosti Srbija. Međutim, on objašnjava da u centru pažnje ne bi trebalo da bude pitanje birački spisak, već podaci o prebivalištima, koje sadrži MUP.
“To je evidencija odakle se podaci ‘vuku’ u birački spisak. Ako je neko registrovan na adresi na kojoj u stvari ne živi, onda je to nešto što ne može da se utvrdi nekom desk analizom, već je potrebno otići na teren i utvrditi činjenice. To je razlog zašto bi neka potpuna revizija podataka koju sačinjava birački spisak zahtevala određeno vreme”, kaže Nenadić.
Sa druge strane, on kaže da postoje neka rešenja koja bi mogla da se odrade mnogo brže, a imale bi značajne efekte na izborne uslove. Prema Nenadiću, osnovna preporuka ODIHR-a za izbore 2. juna 2024. godine se odnosila na “razdvajanje partije i države”, odnosno na razdvajanje javnih institucija i njihovog rada od predizborne kampanje.
“Samo vlast može da donese odluku da se pred izbore realizuju neki vanredni programi socijalne pomoći ili da se baš tada promovišu nekakvi javni radovi. Samo funkcioneri vlasti mogu da odluče da upravo u doba predizborne kampanje posećuju gradilišta, obilaze škole, bolnice i tome slično i na taj način se dodatno promovišu i van onih predizbornih blokova”, kaže Nenadić.
Opširnije na Nova.rs
Isplivao snimak Vučića sa Floride (VIDEO)
Dodaj komentar