Pad berlinskog zida pre više od tri decenije označio je kraj jednopartijskih komunističkih režima za zemlje cenralne i istočne Evrope, koje su decenijama bile deo Istočnog bloka. Nakon brojnih pokušaja oslobađanja od sovjetske čizme, od kojih su neki imali krvav epilog (poput revolucija u Mađarskoj 1956, ili Čehoslovačkoj 1968. godine), konačno je došlo do toliko željenog oslobođenja i postepenog uvođenja višepartizma i demokratije.
Međutim, u novonastalim okolnostima, opravdano se postavlja pitanje da li građani i dalje imaju mogućnost da iskažu svoju volju na fer i demokratskim izborima u ovim zemljama.
Dve velike pretnji demokratiji i slobodnim izborima
Ugledni Fajnešl Tajms (FT) navodi da je ovo dostignuće ugroženo iz dva ključna razloga.
Prvi je potencijalna promena geopolitičkih okolnosti koja može proizaći iz ukrajinske krize. Države tog regiona su zabrinute za teško izborenu nezavisnost, usled zahteva Rusije za preoblikovanjem evropskog bezbednosnog poretka.
Drugi razlog je, prema pisanju FT, urušavanje teško stečene demokratije i slobodnih izbora u ovim zemljama. Razlozi za to su „nestanak“ institucija, degradacija vladavine prava, uz raširenu korupciju i organizovani kriminal, kao i narastajući talas nacionalizma.
Pravi pokazatelj nastavka ovih zloćudnih trendova biće upravo izbori u Srbiji i Mađarkoj, zakazani za 3. april, dodaje list.
Srbija i Mađarska u grupi „delimično slobodnih zemalja“ kojima se vlada čvrstom rukom
Ove dve države imaju puno zajedničkog, piše FT, iako je Mađarska u EU i NATO, a Srbija nije.
Prema kategorizaciji Fridom Hausa, u izveštaju o slobodi i svetu za 2021. godinu, obe zemlje su označene kao „delimično slobodne“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban vladaju čvrstom rukom. Oblik vladavine u ovim zemljama bazira se na kulturnom konzervativizmu, prijateljstvom sa Rusijom i Kinom i ogromnoj podršci dijaspori.
Uprkos održavanju odličnih odnosa sa Putinom, predsednikom Ruske Federacije, ni Mađarska ni Srbija zvanično ne podržavaju revizionizam Rusije ni u Ukrajini ni u istočnoj Evropi. Obe zemlje su zavisne od ruskog gasa, a Srbija posebno ceni podršku Kremlja po pitanju Kosova.
Uprkos ovim činjenicama, Orban i Vučić su poslednjih dana jasno stavili do znanja da podržavaju nezavisnost Ukrajine.
Velika sličnost Srbije i Mađarske na unutrašnjem planu, OEBS planira da pošalje posmatrače izbora
Jedna od sličnosti, koja bi mogla biti ključna na aprilskim izborima je da oba državnika privole medije i pravosuđe na svoju stranu i iskoriste državne resurse za svoje vladajuće partije.
Značajnu podršku naroda imaju i Orban i Vučić, ali žele dodatno da se osiguraju da će izbori ići u njihovu korist i to pre nego što ijedan Mađar ili Srbin glasa, ukazuje FT.
Upravo to i jeste razlog što OEBS planira da pošalje posmatrače na parlamentarne izbore u Mađarskoj.
Oni će nadgledati samo sprovođenje izbora, registraciju birača, njihovo eventualno zastrašivanje i kupovinu glasova, izveštavanje medija, finansiranje kampanji i proces prigovora i žalbi. Takve misije u zemljama EU su, u najmanju ruku, neuobičajene, navodi FT.
Posmatrači OEBS će takođe posetiti Srbiju, u kojoj se istog dana održavaju predsednički i parlamentarni izbori, kao i lokalni izbori za glavni grad i još neke gradove i opštine u zemlji.
Neko bi mogao da pomisli da će imati više posla nego tokom kampanje za parlamentarne izbore 2020. godine. Te izbore su opozicione partije bojkotovale, kako navodi FT, uzaludnim protestom koji je omogućio Vučićevoj stranci da na njima osvoji više od 60 odsto glasova izašlih birača.
Kako ocenjuje list, opozicija nema šanse za pobedu na predstojećim izborima, jer Vučić dominira medijima, državnom upravom i javnim sektorom.
Ako dođe do političkih promena u Srbiji, ulični protesti mogu biti katalizator
Međutim, dodaje FT, ne teče sve glatko za Vučića, koji drži sve poluge moći od 2014. godine, najpre kao premijer, a onda i kao predsednik države.
Kako su parlamentarni izbori jednostrano nadmetanje, prava opozicija nema priliku da se pokaže u parlamentu, već u ponekad veoma velikim, gnevnim uličnim protestima.
Upravo su demonstracije primorale su vladu prošlog meseca da odustane od multimilijarderskog projekta iskopavanja litijuma sa rudarskom kompanijom Rio Tinto.
Ako dođe do političkih promena u Srbiji, građanski protesti mogu biti njihov glavni izvor.
Orbanove populističke mere i podrška od dijaspore
Mađarska opozicija nadu da će uspeti da smeni Orbana, polaže u formiranje šestopartijske izborne koalicije.
Mađarski premijer, koji je na čelu države od 2010. godine, shvatio je ovu pretnju ozbiljno i posegao za populističkim merama, poput smanjenja poreza i davanja u vrednosti od pet milijardi evra, navodi FT.
Orban ozbiljno računa na ogromnu podršku mađarske dijaspore u susednim zemljama, kojima je njegova vlada dala državljanstvo, pravo da glasaju i velike olakšice.
Frustrirajuće vreme za EU
Komesarka za vrednosti i transparentnost Vera Jurova priznaje da Unija može malo da uradi ako izbori u Mađarskoj ne ispune standarde koji se očekuju od jedne zemlje članice. Mada, u nekom smislu, smatra FT, EU može samo samu sebe da krivi.
Dugo je Orbanu bilo lako jer je njegov Fides bio u glavnoj evropskoj parlamentarnoj grupi, desnog centra. Sada je Fides van te grupacije, ali je Orban, kao i Vučić, u dobroj poziciji da ostane na vlasti.
Vladavine čvrstom rukom u centralnoj i istočnoj Evropi slabo se odražavaju na EU, ali kraj im se ne nazire, zaključuje FT.
Izvor: Nova
Vučić potrošio 2 milijarde € iz državne kase za kupovinu glasova na izborima
Dodaj komentar