Proteklih dana vozače kola Hitne pomoći iznenadile su kazne koje su im stigle, iako Zakon o bezbednosti saobraćaja dozvoljava vozilima Hitne medicinske pomoći, policije i vatrogasne službe da prođu na crveno. Uslov je, jasno, da ne ugrožavaju saobraćaj.
Međutim, kamere i softveri ne znaju za izuzetke u saobraćajnim pravilima, pa kazne automatski stižu svima, te su se vozači hitnih službi uplašili da će zbog ovih „prekršaja“ izgubiti posao i vozačku dozvolu.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović tvrdi da svaki „prekršaj“ može da se ukloni ukoliko zdravstvena ustanova uputi zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova sa obrazloženjem o hitnosti vožnje, piše Telegraf.rs.
– Svaka zdravstvena ustanova koja dobije upit odnosno zahtev za davanjem obaveštenja povodom predmetnog prekršaja treba MUP-u da dostavi informaciju o kakvoj se intervenciji radilo. Ako je u pitanju crveni poziv MUP će odustati od daljeg postupanja, ako se ispostavi da nije hitan poziv već zloupotreba, postupak će se dalje nastaviti prema vozaču – objašnjava on.
Nažalost, prema njegovim rečima, zloupotreba postoji, te zbog nje dolazi zbog saobraćajnih nezgoda koje se nekada završe i smrtnim ishodom. Pravilo je da vozila Hitne pomoći posmatraju crveno svetlo na semaforu kao znak „stop“. Dakle, moraju se zaustaviti, proveriti situaciju, a tek onda kada je bezbedno nastaviti kretanje.
– Do nezgode u kojoj učestvuju kola hitne pomoći može doći ne samo na raskrsnici, već i tokom preticanja. Međutim, ovakve situacije nisu toliko česte. Njih ima oko 5-6 na godišnjem nivou, s tim što se dešava i da vozila koja ne pripadaju hitnoj pomoći izazivaju incidente i ulaze u tu statistiku, kaže i dodaje:
– Tako smo imali saobraćajne nezgode koje su uzrokovali vozači privatnih saniteta, a oni po zakonu nemaju pravo da imaju rotaciono svetlo i sirenu. Takođe smo imali saobraćajne nezgode sa vozilima koja pripadaju Javnom zdravstvenom sektoru, ali ne i hitnoj pomoći. To su vozila rehabilitacionih centara i specijalnih bolnica i ona po pravilu ne rade hitan transport, ali kada se sanitetska vozila naručuju opremljena su signalizacijom, pa se dešava da se zbog njene upotrebe napravi incident, objašnjava Okanović.
Kako dodaje, saobraćajne nezgode u kojima učestvuju vozila Hitne pomoći sa smrtnim ishodom su veoma retke, prema njegovom mišljenju veliki problem je i minimalna plaćenost tih vozača. Naime, njihova zarada je na nivou minimalca, a ukoliko jedan zaposleni dobije otkaz velike su šanse da će zdravstvena ustanova dugo tražiti zamenu, jer je zainteresovanost za taj posao veoma niska.
– Dešavalo se i da vozač u sanitetu hitne pomoći usmrti nekog vozilom, a i da pacijent ispadne iz vozila, ali to su izuzeci. Dolazilo je i do situacije gde pacijent pogine u saobraćajnoj nezgodi. Postoji problem da su plate vozača Hitne pomoći na minimalcu, oni su svrstani u platni rang sa čistačicama, a upravljaju posebnom vrstom vozila. U opisu posla im je da voze rizično. Što pre moraju da stignu do bolnice i u svojim rukama drže živote i pacijenata i lekarske ekipe, kaže Okanović.
– I oni su medicinski obučeni i kada dođu na lice mesta ne stave ruke u džepove, već pomažu i lekarima. Nisu zvanično medicinsko osoblje, ali kao da jesu. Takođe, veoma je teško naći vozača Hitne pomoći, mnogi odlaze da voze kamione i autobuse jer je više plaćeno. Onda imate problem sa selekcijom, a ako je neko nedisciplinovan ne dobija otkaz već ga zadrže jer nema ko da ga zameni – objašnjava Okanović.
Sa druge strane, profesor bezbednosti saobraćaja Milan Vujanić ističe da je razlog za pristizanja kazni nesporazum i pogrešno programiranje, te da kamere ne mogu da prepoznaju da li je u pitanju hitan poziv ili ne, pa se zbog toga stvara zabuna koju bi trebalo ispraviti.
– Kazne se izdaju zbog nesporazuma i malo pogrešnog programiranja, jer kad programirate „Oko sokolovo“ ili kamere za prolazak kroz crveno nije suština u tome da li vi imate taj uređaj, nego da li on radi tačno ono što ste vi zamislili. I ako se dogodi nezgoda sa vozilom Hitne pomoći ne bi trebalo od te nezgode da pravimo nezgodu sa smrtnim ishodom jer će još neko da pogine ni kriv ni dužan. Naš narod treba upozoravati da zbog spasavanja ljudskih života moramo imati razumevanja za one koji se time bave i koji stavljajući sebe u opasnost voze i spasavaju ljudske živote – zaključuje on.
Vozači kažu da sami plaćaju kazne
Sistemski taj problem bi trebalo da se uredi, smatraju vozači, jer odlazak na sud plaćaju i novcem i slobodnim vremenom. Kazne koje su stizale poslednjih dana plaćali su sami vozači, piše RTS.
– Mi vozači iz unutrašnjosti smo na minimalnoj ceni rada i to će dodatno opteretiti naš budžet, moraćemo za kazne za prolazak na crveno da izdvojimo skoro dvomesečnu platu – kaže Blažić.
Taj propis trebalo bi da smanji zloupotrebu korišćenja rotacionih svetala. Osim novčane kazne, vozači mogu da dobiju i kaznene bodove, pa nekoliko prolazaka kroz crveno može da znači i gubitak dozvole i posla.
Izvor: Telegraf.rs
Dodaj komentar