Veliki broj ljudi je otišao iz Srbije sa kartom u jednom pravcu u potrazi za boljim životnim uslovima i izvesnijom budućnošću, pa nam nedostaju radnici gotovo svih profila, zbog čega smo primorani da ih nadomestimo radnom snagom iz uvoza.
Neki od stručnih profila koji su već dugo u deficitu su vozači, pa je najveća privatna kompanija u beogradskom gradskom prevozu već počela da obučava vozače iz Šri Lanke na svom poligonu u Krnjači, o čemu je Luftika već pisala.
Kada prođu proces obuke, uskoro će se naći za volanima autobusa u prestonici, a logično je za pretpostaviti da će im sporazumevanje sa domaćim putnicima neko vreme biti otežano, bar dok ne savladaju osnove srpskog jezika.
Beograđani su navikli da sa „majstorom“ popričaju u toku vožnje, ponekad se sporazumevajući i rukama i nogama, ili pogledima – setimo se samo različitih situacija kojima su tokom godina bili izloženi vozači gradskog prevoza…
Espreso vam donosi mali, ali odabrani spisak ustaljenih pitanja koja nećete tako lako moći da postavite vozaču iz Šri Lanke, jer vas neće baš najbolje razumeti zbog jezičke barijere:
- Majstore, može klima?
- Majstore, može zadnja?
- Šefe, da izađemo mi da popričamo sa gospodinom koji se preprečio?
- Majstore, jel ide do…
- Mićo, daj kartu, nemam sitno
- Majstore, ima neki problem da ga rešimo ispred?
- Majstore, može to malo sporije izginućemo?
- Šefe, daj mu ga malo po gasu da stignemo danas
- Majstore, ne voziš krompir
Izvor: Espreso
Dodaj komentar