Glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je 15. juna 2015. godine, ali verovatno nije ni slutio da će njegova smrt biti povezana sa neverovatnim skandalom.
Kao jedna od ožalošćenih bila je njegova druga supruga Dušanka i brat Nenad. Brat pokojnog glumca optuživao je Dušanku da je njegovog brata tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju.
Niko od prijatelja i rodbine nije znao gde je legendarni Đuza sahranjen. A onda jedan električar iz Ateljea 212 pratio Dušanku kada je davala 40 dana pokojnom Đuzi.
Tada se saznalo da je glumca tajno kremirala, a njegovu urnu položila u grobnicu sa ostacima svojih roditelja Živka i Vere Vranjanac, piše Kurir.
Vlasta Velisavljević, veliki Đuzin prijatelji, kasnije je slučajno saznao gde je sahranjen Stojiljković.
Đuza nije imao dece, a često je govorio kako bi mu deca bila samo velika briga.
– Kada sam sebe upitam šta mi znači Beograd, dođem do toga da je odgovor, ništa. Kada ne radim, prošetam malo, popijem negde kafu. Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav – govorio je Đuza.
Koliko je obožavao svoju prvu suprugu govori činjenica da se sa njom skoro nikada nije posvađao i da su mnogi njihov brak uvek karakterisali kao savršenstvo, bez mane.
Ali, u drugi brak je ušao zbog administracije, iako nikada to nije želeo.
– Nije nimalo lako biti žena Đuze Stojiljkovića. Sa njim je izuzetno teško živeti jer je stalno namrgođen, veliko je čantralo i naše rasprave su beskonačne. Dešava se da se posvađamo čim ustanemo i da se razvodimo svakog dana. Ali, mislim da naš brak funkcioniše sve ove godine zato što je Đuza jedini muškarac u mom životu kome kod mene ništa nije bilo čudno, a i ja sam beskrajno tolerantna – pričala je njegova druga supruga, Dušanka.
– Đuza, ja i naš papagaj Paja smo jedna porodica. Gluma je Đuzina najveća ljubav, a ja sam to znala, tako da nemam prava da se žalim. Često mu kažem da je zaljubljen u sebe, a da mene nema ko da voli. Ume on da mi priredi i neki romantičan gest, ali to radi tako kao da se stidi. Ne govori mnogo, već svoja osećanja iskazuje nekim sitnicama, ali to je i malo i retko. (Smeh) Za mene je on veliki glumac za koga se vredi žrtvovati i znam da mi je zahvalan na tome. Želim samo da budemo zdravi i da on radi do poslednjeg daha jer je za njega nerad smrt – rekla je svojevremeno Đuzina druga supruga, Dušanka.
O čudnom odnosu Đuze i Dušanke, svedočio je i njegov brat Nenad, koji je kasnije pričao kako je ta druga žena, glumca tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju:
– U monografiji „Vlastimir Đuza Stojiljković“ autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji – pričao je Nenad Stojiljković, rođeni brat velikog srpskog glumca.
– Držala ga kao u zatvoru. Moj odnos s bratom i njegovom suprugom bio je korektan. A onda dolazi do njegove bolesti, o čemu me Dušanka nije obavestila, a o tome saznajem u kafiću. Zovem je i pitam: „Zašto?“ Njen odgovor je smešan: „Đuza mi je rekao, pri čistoj svesti, da ti ne kažem da ne bi nekome rekao.“ Da je to laž, bilo mi je jasno, jer kod moždanog udara ni svest ni govor više nisu čisti – prisetio se tada Nenad.
A onda saznaje da je Đuza prebačen u starački dom Lug, na nekoliko kilometara od Mladenovca:
– Što dalje od ljudi. Bojala se i iz samo njoj znanih razloga smatrala da ga treba izopštiti od prijatelja, obožavalaca i rodbine. Naravno, to je njen razrađeni scenario, koji će izvesti do kraja. Prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću, klostridijom, koja se ne leči u staračkim domovima. Ali njen cilj i nije bio da se on izleči, jer da je to htela, mogla ga je poslati i u Beč.
Nenad je tada ispričalo da ga posebno boli što Dušanka tokom osam meseci gotovo uopšte nije obilazila supruga:
– Saznajem od sestara da ga vrlo retko posećuje, već komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj, naravno, ni meni nije dala. Odlazim konačno u taj dom Lug, ali na vratima čeka me upravnik, koji ne dozvoljava da vidim brata, naglašavajući da oni sa Đuzinom ženom imaju ugovor da ga niko ne može posećivati.
Tek pošto je zapretio da će dovesti novinare i policiju, dozvoljavaju mu da vidi Đuzu, ali samo na deset minuta.
– Nije teško pronaći odgovor zašto je Đuza proveo osam meseci sam u sobi s pogledom na tavan. Pa to je njen scenario. Kako neko može da završi s bolešću koju je imao a da je ne leči? Uskoro je i stigao odgovor koji je mnoge ražalostio, ali možda ne i nju: Đuza je umro – ispričao je Nenad 2016. godine.
Nenad se tada osvrnuo i na odluku njegove druge žene da ga sahrani u tajnosti.
– U pozorištu je bio veliki, a u braku mali. Dozvoljavao joj da radi šta joj padne na pamet. Trpeo je. Ona je išla na more, dok je on čuvao pticu. Interesantno je da je nateran da iznenada ode na venčanje, gde su im, zamislite, matičar i neka službenica bili kumovi. Ako se prisetimo šta je supruge Bate Živojinovića, koji je imao tri moždana udara, i Dragana Nikolića uradile za svoje muževe, kako su se očajnički borile da pobede bolest spavajući kraj njih, a šta je učinila Dušanka, dolazimo do zaključka da njoj baš i nije bilo mnogo stalo da Đuza pobedi bolest.
Dodaj komentar