Velikan jugoslovenskog glumišta, Vlastimir Đuza Stojiljković, preminuo je 2015. godine. Do pre nekoliko godina, međutim, nije bilo poznato gde je sahranjen.
Pre nekoliko godina pojavila se informacija da je Đuzina urna položena u grobnici porodice njegove druge supruge Dušanke Stojiljković, na periferiji beogradskog Novog groblja, prenosi Nova.rs.
Vlasta Velisavljević, kolega i prijatelj preminulog glumca, rekao je da nije prisustvovao ni sahrani ni kremaciji, te nije znao gde čuveni glumac počiva.
– Niko nije znao gde je sahranjen, ali saznalo se. Jedan radnik Ateljea 212 pratio je njegovu suprugu od kuće, kada mu je davala 40 dana, i tako je otkrio gde je položena urna, rekao je svojevremeno Velisavljević i dodao da, prema želji Đuzine supruge, nikome nije bilo dozvoljeno da ga posećuje tokom poslednjih meseci života.
Brat pokojnog glumca optuživao je Dušanku, Đuzinu drugu suprugu, da je njegovog brata tajno sahranila i da mu nije ispunila poslednju želju.
– U monografiji ‘Vlastimir Đuza Stojiljković’ autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji, pričao je jednom prilikom Nenad Stojiljković, rođeni brat velikog srpskog glumca i dodao:
– Držala ga kao u zatvoru. Moj odnos s bratom i njegovom suprugom bio je korektan. A onda dolazi do njegove bolesti, o čemu me Dušanka nije obavestila, a o tome saznajem u kafiću. Zovem je i pitam: ‘Zašto?’ Njen odgovor je smešan: ‘Đuza mi je rekao, pri čistoj svesti, da ti ne kažem da ne bi nekome rekao.’ Da je to laž, bilo mi je jasno, jer kod moždanog udara ni svest ni govor više nisu čisti.
Kako se navodi, Đuzin brat je kasnije saznao sasvim drugačiju priču o poslednjim mesecima života slavnog glumca. Đuza je, kako se navodi, prebačen u starački dom Lug, na nekoliko kilometara od Mladenovca.
– Što dalje od ljudi. Bojala se i iz samo njoj znanih razloga smatrala da ga treba izopštiti od prijatelja, obožavalaca i rodbine. Naravno, to je njen razrađeni scenario, koji će izvesti do kraja. Prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću, klostridijom, koja se ne leči u staračkim domovima. Ali njen cilj i nije bio da se on izleči, jer da je to htela, mogla ga je poslati i u Beč, rekao je Stojiljković.
Nenad je izneo tvrdnje da supruga gotovo uopšte nije posećivala Đuzu u staračkom domu dok je tamo boravio osam meseci.
– Saznajem od sestara da ga vrlo retko posećuje, već komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj, naravno, ni meni nije dala. Odlazim konačno u taj dom Lug, ali na vratima čeka me upravnik, koji ne dozvoljava da vidim brata, naglašavajući da oni sa Đuzinom ženom imaju ugovor da ga niko ne može posećivati, rekao je Nenad i opisao da tek kada je zapretio da će da dovede novinare i policiju, dovolili su mu da vidi brata i to na deset minuta.
– Nije teško pronaći odgovor zašto je Đuza proveo osam meseci sam u sobi s pogledom na tavan. Pa to je njen scenario. Kako neko može da završi s bolešću koju je imao a da je ne leči? Uskoro je i stigao odgovor koji je mnoge ražalostio, ali možda ne i nju: Đuza je umro, ispričao je Nenad Stojiljković 2016. godine.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar