Violetu iz Novog Sada komšije napale zbog buke iz stana, zbog njenog odgovora crvene im se obrazi

Nikome nije prijatno da od upravnika zgrade čuje žalbe komšija na svoj račun, a kada ste osoba koja ima obzira prema drugima, onda vas to naročito pogodi. U takvoj situaciji našla se Violeta Trivunović iz Novog Sada.

Ne, nije pravila žurku u stanu. Nije se glasno svađala s mužem. Nije lupala vratima ili bacala stvari po kući.

Violeta ima dvojicu sinova, blizance, s autizmom. I oni nekada znaju da budu glasniji, a Violeta na to ne može da utiče, piše Telegraf.

I s obzirom na to da, kako kaže, inače nisu bučni poput većine dece s autizmom, poseta upravnika zgrade dodatno ju je zatekla.

Ova majka tada je rešila da komšijama ostavi poruku u ulazu zgrade. Napisala ju je iskreno, od srca, i zato smo i želeli da je prenesemo, jer smo sigurni da će dotaći i ljude koji nisu Violetine komšije.

– Juče sam bila neprijatno iznenađena kada mi je upravnik zgrade zakucao na vrata povodom žalbe pojedinih komšija na buku iz mog stana koji navodno proizvode moja deca.

Ako neki od vas nisu znali, moji dečaci imaju autizam. Autizam je stanje, dakle, nema leka, niti rešenja za njega. Autizam se mogao desiti i vašoj deci – napisala je ova majka.

Ne kažem da je lako živeti sa tim, dodala je.

– Ja to najbolje znam i činim sve da olakšam život, mojoj deci i sebi, u ovim socijalno neprilagođenim uslovima za nas.

Verujem da baš ne prijaju ušima poneki atipični zvuci, visoki tonovi ili nenamerno izazvana buka iz stana gde žive osobe s ovim stanjem.

Verujem da nije baš svaka situacija prijatna za videti, kojoj možda prisustvujete u prolazu (pokušajte biti na mom mestu i živeti sa tim), a javlja se zbog ograničenosti izražavanja osoba ovog invaliditeta, ali u tom slučaju se postupa drugačije.

Pita se da li je možda nekom iz toga stana potrebna pomoć, reč utehe, ili bilo šta što bi čovek sa velikim Č mogao uraditi da pomogne takvoj porodici, a ne ovo što sam ja morala doživeti – napisala je potrešena Violeta.

Za kraj je poručila komšijama da decu uče na različitost i prihvatanje, da im šire svest, što ovakvim postupanje sigurno neće uraditi.

Kada smo pozvali Violetu, usledilo je i jedno prijatno iznenađenje.

Ova priča dobila je lep nastavak. Violetu su dočekale dve poruke podrške: „Svaka čast, podrška velika od stanara“, „Pohvala hrabroj Violeti“.

– Važno je znati da ima ljudi koji razumeju i saosećaju. U zgradi živim osam godina, od kada se izgradila, i stvarno imam lepe odnose sa komšijama. Hvala onima koji razumeju – poručuje Violeta za kraj.

Nemamo šta da dodamo, osim možda jedne rečenice: Ako bi se u Srbiji ovako ažurno prijavljivali i muževi koji tuku žene i decu, možda bismo konačno napravili razliku između dobrog i lošeg, i naučili šta je ono što nekad treba da istrpimo ako smo ljudi, a što je ono na šta, upravo kao ljudi, nikada ne smemo da žmurimo.