Magazin

300 miliona radnih mesta ugroženo veštačkom inteligencijom, ovi poslovi su prvi na udaru

programeri
Printscreen

Samo ove godine u IT industriji je već otpušteno 5 odsto više radnika nego tokom cele 2022. godine, sudeći prema izveštaju „Challenger, Grei & Christmas“.

Nezaustavljii tehnološki napredak umnogome utiče na globalna tržišta rada i politike zapošljavanja, kao da već nema dovoljno ratova, inflacija, ekonomskih kriza i pandemija koji skupa drže ljude u strahu i neizvesnosti da će već koliko sutra ostati bez posla.

Stopa otpuštanja je na putu da prevaziđe brojke iz 2001. godine, koja je zabeležena kao najgora po otpuštanjima u IT sektoru.

Kako se broj otpuštanja i dalje povećava, radnici se više ne plaše samo gubitka konkretnog radnog mesta već i totalne zamene u ovim poslovima. Nedavni izveštaj „Goldman Saksa“ otkrio je da je ugroženo 300 miliona radnih mesta širom sveta i to zbog veštačke inteligencije (AI) i automatizacije.

Sultan Saidov, suosnivač i predsednik globalne kompanije za upravljanje takozvanim ljudskim resursima i uslugom softvera „Beameri“, koja ima sopstveni GPT (generativni obučeni transformator), nazvan „TalentGPT“, uverava da „ChatGPT“ i „AI“ ne bi trebalo da izazivaju strah među zaposlenima jer će ovi alati pomoći ljudima i kompanijama da rade efikasnije.

– Već se procenjuje da će AI i automatizacija uticati na 300 miliona radnih mesta. Pitanje je: da li to znači da će ti ljudi promeniti posao ili izgubiti posao? Mislim da će se u mnogim slučajevima to pre promeniti nego izgubiti – rekao je Saidov.

ChatGPT je jedan tip GPT alata koji se oslanja na algoritme za generisanje odgovora, a Saidov napominje da ova tehnologija može pomoći radnicima mnogo više od pukog postavljanja pitanja veštačkoj inteligenciji. Ovo se posebno odnosi na IT industriju.

Kreativci i dizajneri treba da usvoje veštine veštačke inteligencije

Saidov smatra da poslovi kreativaca u tehnološkoj industriji, poput dizajnera, kreatora video igara, fotografa i onih koji prave digitalne slike, neće biti potpuno iskorenjeni, već da će uz pomoć veštačke inteligencije moći više i brže da obavljaju svoje poslove.

– Ako se osvrnete na industrijsku revoluciju, na primerautomatizaciju u poljoprivredi, da li je to značilo da je manje ljudi radilo određene poslove u ovom sektoru? Definitivno, jer nije bilo potrebno toliko ljudi u toj oblasti, ali to znači da isti broj ljudi ide na različite poslove – smatra on.

Baš kao što su pokazali slični trendovi u istoriji, kreativni poslovi će biti traženi nakon široko rasprostranjenog uključivanja generativne AI i drugih AI tehnologija na radnim mestima.

– Kada su u pitanju kreatori video-igara, ako se broj igara napravljenih na globalnom nivou ne menja iz godine u godinu, verovatno će biti potrebno manje njihovih dizajnera. Ali ako možete da kreirate više kao kompanija, onda će ova tehnologija samo povećati broj igara koje ćete moći da napravite – rekao je Saidov.

Neka se spreme programeri i inženjeri

Zbog buke koja se digla zbog ChatGPT,programeri softvera i inženjeri su zabrinuti za svoja radna mesta, što dovodi do toga da neki tragaju zanovim veštinama i uče kako da osmisle generativnu veštačku inteligenciju kako bi ih dodali u svoje poslovne biografije.

– Nepravedno je reći da će GPT potpuno eliminisati poslove, kao što su programerski i inženjerski – kaže Samir Penakalapati, izvršni direktor „Ceipala“, platforme za sticanje talenata vođene veštačkom inteligencijom.

Iako će ovi poslovi i dalje postojati, njihovi zadaci i odgovornosti bi verovatno mogli biti smanjeni zbog GPT i generativne veštačke inteligencije.

Prema Penakalapatiju, potrebno je napraviti važnu razliku između GPT i generativne AI kada je u pitanju tržište rada. GPT je matematički ili statistički model dizajniran da nauči obrasce i pruži rezultate. Ali drugi oblici generativne veštačke inteligencije mogu ići dalje, rekonstruišući različite ishode na osnovu obrazaca i učenja, i skoro odražavajući ono što radi ljudski mozak, smatra on.

Penakalapati kaže da, ako se na primer uzmu u obzir programeri i inženjeri, GPT može da generiše kod za nekoliko sekundi, dajući korisnicima softvera i klijentima tačno ono što im je potrebno bez angažovanja razvojnog tima zbog eventualnih adaptacija i popravki.

GPT može odmah da obavi posao kodera ili testera, umesto da čovek troši dane ili nedelje da bi napravio istu stvar, smatra on.

Generativna AI može šire da utiče na inženjere softvera, a posebno na inženjere zadužene za razvoj i operacije, kaže Penakalapati. U tom širem skupu zadataka, generativna AI može da oponaša ono što bi inženjer radio kroz jedan razvojni ciklus.

Penakalapati ipak naglašava da će biti nemoguće da alati u potpunosti zamene ljude. Verovatnije ćedoći do smanjenjabroja programera i inženjera potrebnih za kreiranje softvera.

– Bilo da je u pitanju deo koda koji pišete, da li testirate kako korisnici komuniciraju sa vašim softverom ili da li dizajnirate softver i birate određene boje iz palete, uvek će biti potreban čovek, da pomogne u tom procesu – napominje Penakalapati.

Korist od ChatGPT-a

Dok će GPT i AI u velikoj meri uticati na mnoge radnike, primena ovih alata će uticati na stručni kadar, kaže Majkl Čui, partner u Mek Kinsi Globalnom Institutu.

– Ove tehnologije omogućavaju mogućnost vrlo brzog kreiranja prvih nacrta, različitih stvari, bilo da se radi o pisanju, generisanju kompjuterskog koda, kreiranju slika, videa ili muzike. Možete zamisliti korist koju će skoro svaki stručni radnik imati od ove tehnologije. Svakako, ta tehnologija obezbeđuje brzinu i produktivnost – navodi Majkl Čui.

Nedavna studija OpenAI, kreatora ChatGPT, otkrila je da bi ova nova tehnologija mogla uticati na otprilike 80 odsto američke radne snage i minimum njihovih 10 odsto poslovnih zadataka, dok bi na oko 19 odsto radnika GPT mogao uticati za celih 50 odsto njihovih radnih zadataka.

Čui je rekao da radnici danas ne mogu da se sete vremena kada nisu imali alate kao što su Majkrosoft Eksel ili Majkrosoft Vord, te da na neki način možemo predvideti da radnici u budućnosti neće moći da zamisle svet i svoj posao bez AI i GPT alata.

– Čak i tehnologije koje su značajno povećale produktivnost, u prošlosti, nisu nužno dovele do smanjenja zaposlenih. U suštini, svetu će uvek biti potrebno više softvera – kazao je Čui.

Izvor: NBC

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
42 Shares
Share via
Copy link