Muškarac i žena iz Beograda, koji su sinoć ostali zavejani na vrhovima Tare, spašeni su zahvaljujući hrabrim i pribranim užičkim vatrogascima koji su, po zavejanoj planini i snegu skoro do ramena izveli spasilačku akciju koja je bila impresivna kao na filmu.
Beograđani Ljubomir i Jelena Stevanović su tokom noći sa promrzlinama prebačeni u ambulantu Vojne ustanove „Tara“ gde im je ukazana pomoć.
– Za 20 godina koliko imam iskustva u kao neko ko vodi aktivnosti vatrogasaca – spasilaca, nije bilo složenije, komplikovanije, neizvesnije i zahtevnije intervencije spasavanja ugroženih lica – kaže za „Blic“ Saša Cicvarić, načelnik Štaba za vanredne situacije Užice.
Užičke vatrogasce sinoć oko 20.15 pozvao je meštanin sela Kremna i preneo da mu je kum sa jednom ženom zavejan u mestu Bulibanovac na Tari. Objasnio je da je njihovo vozilo sletelo sa puta i ostalo zaglavljeno u snegu. Šef smene Radomir Smiljanić sa kolegama Vidojem Stanojevićem, Milanom Selakovićem i Nemanjom Penezićem krenuli su put Tare džipom kojim su povezli i kvad sa gusenicama.
– Usput smo ostvarili kontakt sa kolegama iz Bajine Bašte i Mokre Gore radi podrške, takođe i sa kolegom Slobodanom Sredojevićem, odličnim poznavaocem Tare, koji živi u Bajinoj Bašti a ima kuću na ovoj planini, gde mu je i traktor sa raonikom sa čišćenje snega – priča nam vatrogasac Radomi Smiljanić.
Posle sat i po vožnje po snegom zavejanoj Tari četvorica užičkih vatrogasaca – spasilaca došla su na Bulibanovac, visoravan na vrhovima Tare gde je padao sneg, duvao jak vetar i temperatura bila četiri stepena ispod nule.
Ljubomir Stevanović i Jelena Stevanović su u to vreme bili u svom automobilu. Puka je sreća da su ostali zarobljeni u snegu maltene na jedinoj tački ovog dela Tare gde ima mreže mobilne telefonije. Na ruku im je išla okolnost da su im baterije u telefonima bile relativno pune i da su imali dovoljno goriva da bi mogli da greju vozilo. U suprotnom bi se smrzli pre nego što bi ih vatrogasci pronašli.
– Neprekindno smo bili u kontaktu sa Ljubomirom tražeći od njega da nam objasni gde je, ali on to nije znao da nam kaže. Peli smo se po visovima Bulibanovca i odatle palili lampe i sirene da bi nas dvoje zavejanih primetilo i objasnilo nam gde se nalaze u odnosu na nas – kažu vatrogasci.
Ljubomir, odmah su shvatili vatrogasci, govorio je nepovezano i konfuzno, što je ukazalo da su on i njegova saputnica u šoku i dezorjentisani.
– Rekao je vidi svetlo, ali ne i gde su u odnosu na nas. Spominjao je da je pored kuće sa sipureks blokovima, iako u ovom delu Tare nema kuća. Dao nam je potpuno pogrešnu informaciju na kom se putu nalazi – prenose vatrogasci.
Njih četvorica dali su se u pretragu ogromnog terena prekrivenog snegom, nadajući se da će Ljubomir nekako smoći snage da im objasni gde su on i njegova saputnica. Po mrkloj noći, preko tarskih pustopoljina kojima je duvao jak vetar, gazili su smetove.
– Posle nekoliko stotina metara ispred nas se ukazala figura čoveka, bio je to Ljubomir, sav promrzao i izmučen. Na pitanje „gde je žena“ rekao je „samo pratite moj trag“. Kolega ga je poveo ka kolima, a mi smo nastavili napred kako bi pronašli i nju – kaže Radomir Smiljanić.
Međutim, tragova iza njega nije bilo, vetar ih je izbrisao. Krenuli su dalje orijentišući se uz pomoć stabala drveća. U pojedinim trenucima, pričaju, činilo im se, da teren „beži ispred njih“, odnosno da su sve dalje i dalje od mesta gde je automobil, iako su išli u dobrom pravcu.
– Posle 500 metara smo je našli. I ona je bila promrzla, iscrpljena konfuzna. Nosilio smo je na smenu, čas između sebe, čas po jedan na rukama, pun kilometar. Govorila je da nema snage, da je ostavimo da umre – seća se prošle noći vatrogasac Nemanja Penezić.
Nije postojala nikakva šansa da u Bulibanovac stigne sanitet. Zahvaljujući kolegi Slobodanu Sredojeviću iz Bajine Bašte, koji je u vreme akcije spasavanja svojim traktorom sa raonikom pročistio put, vatrogasci su dvoje vatrogasaca dovezli do mesta Kaluđerske bare gde im je u Vojnoj ustanovi „Tara“ ukazana pomoć.
Dodaj komentar