Koliko puta ste posmatrali roditelje koji pokušavaju da smire dete koje histeriše, plače i baca se po podu. Možda ste i sami taj roditelj koji zeleni od sramote i histeriše na to isto histerično dete da prestane jer vas drugi gledaju.
Fotografija na kojoj su dva muškarca koja mirno posmatraju devojčicu koja čekaju da devojčicu prođe bes. Oni su otac i deda deteta i ovim gestom šalju zanimljvu poruku svim roditeljima,
Nisu reagovali, samo su pustili devojčicu da izrazi svoja osećanja. Nisu izgubili strpljenje i obazirali se na to šta će okolina da pomisli.
„Ovaj post govori o samo jednoj stvari, a to je osećati se prijatno prilikom neprijatnog. Ne postoje savršeni roditelji, ali jednu stvar koji su me moji naučili je da ne treba da budem roditelj na osnovu onoga šta drugi misle. Otac me je uvek puštao da ispoljim svoja osećanja, pa iako se to dešava na javnom mestu i deluje neprikladno.
Ne sećam se da je nekada rekao ‘Sramotiš me’ ili ‘ Ne plači’. Tek nedavno sam shvatio koliko je ovo bilo važno za moj sopstveni emocionalni razvoj. Naša deca uče i obrađuju toliko informacija da nekada ne znaju šta da rade sa tim novim informacijama koje dolaze do njih.“
Da li se slažete sa ovim ocem?
Znači uopšte nisu važne emocije slučajnih prolaznika osudjenih da trpe „lekciju“.
Prvo i osnovno da su je pravilno vaspitali ne bi na taj način „izražavala emocije“.