Poznato je da su ljudi u srednjem veku verovali u vampire, posebno zbog nemogućnosti da objasne brojne bolesti tog vremena ili proces koji se događa sa telom nakon što osoba premine.
Zbog optužbi za vampirizam, brojni ljudi su stradali, a posebnim ritualima su sahranjivani oni za koje se sumnjalo da bi mogli da ožive nakon smrti.
Naučnici na poljskom groblju iz 17. veka pronašli su neobičan kostur, koji pokazuje koliko su se u to vreme ljudi bojali raznih mitskih čudovišta ili spodoba.
Naime, iskopali su „vampiricu“, za koje se u to vreme verovalo da noću izlaze groba u potrazi za žrtvama i ljudskom krvlju.
Poseban režim sahrana da mrtvaci ne ustanu iz groba
Iskopavanja je predvodio arheolog Darius Polinski sa Univerztiteta Nikola Kopernik, a pronašli su kostur koji je na lobanji imao svilenu kapu i preko kojeg je postavljen srp, što je bila drevna praksa da bi sprečili mrtvaca da se oslobodi iz grobnice i vrati se u svet živih.
– Srp nije bio položen ravno, već postavljen preko vrata, na takav način da bi pokojniku, u slučaju da poželi ustati, odsekao ili ozbiljno ozledio glavu – rekao je Polinski, a prenosi Business Insider.
Građani istočne Evrope su u 11. veku često strahovali od vampira i od mrtvaca, za koje se sumnjalo da bi mogli biti neki od njih, pa su primenjivani razni rituali prilikom sahrana. Do 17. veka su takve pogrebne prakse postale uobičajene širom Poljske.
– Osim stavljanja srpa, znali su da mrtvima odsecaju glave ili noge, spaljuju ih na lomači, ili da im lobanje razbijaju kamenjem – kaže Polinski.
Iako se u drugim uobičajenim „antivampirskim“ metodama ukopa kroz grudi zabijala metalna šipka, ostaci pronađeni u Poljskoj imali su srp zabijen preko vrata i, pomalo inventivno, katanac na nožnim prstima.
Naime, katanac na palcu su pričvrstili za levo stopalo kostura.
„Vampiri“ bili nesrećni meštani
Praksa obrane od vampira bila je dosta raširena pojava u Poljskoj tokom 17. i 18. veka.
Međutim, istoričari još uvek istražuju zbog čega su se meštani u tom periodu bojali baš nekih određenih pojedinaca i smatrali da bi oni mogli biti „stravična noćna bića“.
Do 2014. godine niko nije detaljno proučavao da li postoji nešto jedinstveno u hemijskom smislu, među ostacima onih koji su bili proglašeni za vampire.
Prvo takvo istraživanje na svetu sproveo je Univerzitet Južna Alabama.
Pomenuta studija pokazala je da „vampiri“ uopšte nisu bili stranci, kao što se pretpostavljalo, već stanovnici područja na kojem su pokopani.
Kolera jedan od mogućih uzroka verovanja u natprirodno
Naučnici su proučavali kosture šestoro ljudi koji su sahranjeni kao vampiri na groblju u severnoj Poljskoj, uz stotine normalno sahranjenih tela.
Kako bi istražili njihovo poreklo, merili su odnose izotopa stroncijuma kutnjaka „vampira“ i kutnjaka 54 „normalnih“ meštana koji su sahranjeni na tom groblju.
Otkrili su da je svih šest vampira bilo iz lokalne regije, odnosno da se nije radilo o strancima. Dakle, očito je nešto drugo bilo uzrok činjenici da su ih ostali smatrali čudovištima.
Naučnici su u istraživanju dali alternativnu teoriju – da su vampiri možda umrli od epidemije kolere, koja je harala istočnom Evropom u 17. veku. Smatraju da su možda prvu osobu koja je tada umrla od te zarazne bolesti proglasili vampirom.
– Ljudi iz kasnijeg srednjevekovnog razdoblja nisu razumeli kako se bolest širi, a umesto naučnog objašnjenja za epidemije, koleru i smrt, imali su natprirodno – u ovom slučaju vampire – rekla je antropološkinja Lesli Gregoricka, a prenosi Index.
Naučna objašnjenja za verovanja u vampirizam
Osim društvenog aspekta, postoji i nekoliko naučnih objašnjenja za pojavu mita o vampirima.
Na primer, određeni oblici porfirije uzrokuju osetljivost na svetlo, odnosno oni koji boluju od te bolesti mogu imati zdravstvenih problema ako se izlože suncu – pojavljuju im se mehurići na izloženom području, pa osećaju bol ili svrab.
Zbog mogućih simptoma porfirije, koja uključuje pojačanu dlakavost, ožiljke, promenu boje kože, deformaciju lica i prstiju, pretpostavlja se da su oni s tom bolešću podstakli ne samo predanja o vampirima već i o vukodlacima.
Neki stručnjaci smatraju da je verovanje u vampire proizašlo iz pokušaja predindustrijskog društva da objasni proces smrti i raspadanja.
Naime, ljudi tog perioda su očekivali da će se telo u zemlji raspasti jednako brzo kao i ono izloženo elementima.
Tako bi posumnjali na vampirizam kada je leš, ako su ga slučajno iz nekog razloga iskopali, izgledao dobro očuvan, naduvan kao da se nagutao krvi, s tragovima krvi na usnama.
Oni tada, naravno, nisu znali da se mrtva tela prirodno naduvaju zbog akumulacije gasova u telu, pri čemu se stvara pritisak na pluća i krv tera prema šupljinama, poput usta ili nosa.
Osim toga, prilikom raspadanja dolazi do sakupljanja kože i desni, zbog čega zubi postaju jače istaknuti. To je možda podstaklo mit o ogromnim očnjacima kod vampira.
Izvor: Index
Medveđa je epicentar svetskog vampirizma, prvi vampir zvao se Arnaut Pavle
Dodaj komentar