Jeste se ikad zapitali postoji li neko mesto u Srbiji gde se govori najčistijim srpskim jezikom, sa svim pravilnostima u govoru koje moraju biti ispunjene? Postoji jedan grad čiji stanovnici mogu biti ponosni kada je maternji jezik u pitanju, jer im je talenat pravilnog govora gotovo urođen!
Lingvisti kažu da je valjevski govor u Srbiji najpravliniji. Jezik valjevskog kraja odlikuju jezičko bogatstvo, logičnost i jasnost.
Znaju za svih 7 padeža i nepogrešivi su pri njihovom određivanju u izgovoru, čak i oni ljudi kojima obrazovanje i znanje o srpskoj gramatici i dijalektologiji nije najsvetlija tačka. Pravilno akcentuju reči i nisu lenji da to čine, to im je prosto urođeno.
Oni će vam takođe reći da ih oslovljavate sa Valjevac i Valjevka, ili Valjevci, a ne Valjevčanin i Valjevčanka. Zabunu stvaraju gradovi poput Kraljeva i Užica, pa po analogiji Kraljevčana i Užičana mnogi za stanovnike Valjeva kažu Valjevčani.
Za Valjevce ostali stanovnici Srbije ljubomorno tvrde da oni prilikom izgovora često otežu. Međutim, Valjevci vole da kažu da oni to „pevaju“.
Pored Valjeva i valjevskog kraja, još se i loznički kraj smatra za najpravilniji kada je izgovor maternjeg jezika u pitanju.
Izvor: Espreso
Tešnjar, 2 čaršije i duvan čvarci njegova su lična karta: znate li o kojem je gradu reč?
Najpravilniji u poredjenju sa cime, sa standardizovanim jezikom koji se konstantno menja iz godine u godinu, a akcentologija je sama po sebi posebna stvar, ni Beograd ni Novi Sad ne prate standardizovanu akcentologiju u velikoj meri. Sama izjava „ispravnost jezika“ je potpuno pogresan koncept gledanja na lingvistiku i paradoks sam po sebi, a taj lingvist koji je to tako hrabro izjavio treba da se stidi svoje nadobudnosti.
Dijalekti su, sto se tice cistoce jezika apsolutno u prednosti, jer se ne menjaju sa standardizacijom, cuvaju stare forme pa su samim tim uvek cistiji u odnosu na standardizovane forme. A sada sto nekom smeta da se cuva nase jezicko kulturno bogatsvo, i radi na tome da ismeva sve dijalekte u Srbiji to je druga stvar i dosta ozbiljnija socio/ekonomsko/politicka tema.
Hronoloski gledano, Jablanicki i Pcinjski okrug imaju najstariji govor u Srbiji koji prati govor 14-15og veka, zato tako danas neobicno zvuce i imaju drugaciju gramatiku koja prati stara pravila, dosta bliza narodnom srpsko-slovenskom nego modernom srpskom jeziku. Knezu Lazaru bi govor Jablanickog i Vranjskog kraja bio dosta blizak i prirodan, dok bi govor Beograda zvucao kao potpuna izmisljotina (zato sto i jeste vestacki u potpunosti, koliko god to nekom smetalo).
Sto se pomenutih padeza tice, nisu nikakav pokazatelj „ispravnosti jezika“ (opet potpuno pogresan koncept gledanja na lingvistiku), Nemacki na primer ima 4 padeza, Grcki 4, Engleski 3, Hindu 6, Litvanski 7, Baskijski i Aboridzinski imaju 11 a madjarski koristi sistem sa cak 18 oblika deklinacija koji se mogu nazvati padezima.
Tako da bih vas zamolio da ne merite cistocu jezika tako laicki i pisete stvari kao sto su „Znaju za svih 7 padeza“, time samo pokazujete koliko slabo razumete temu.
P.S: Trougao Loznica – Valjevo – Zvornik su krajevi koji su najvise uticali na stvaranje standardizovanih pravila, Vuk Stefanovic Karadzic je lingvisticki gledano iz tih krajeva i zasnovao je svoja pravila na osnovu onog sto je najbolje poznavao, svoj govor.
Bravo.
Za strucan komentar.
Oni bi trebali da prepisu tvoj tekst i ponovo ga objave.
Svaka cast .
Pozdrav
Bravo
A Čačani su ubeđeni da samo oni znaju srpski jezik… A oni mutavi, mutavi….
Bravo za komentar! Naročito za P.S. Ne zbog toga što potičem iz navedenog trougla već što si stručno objasnio da se babe i žabe ne mogu mešati! Nadovezao bih se i to da je Vuk, poreklom iz nekadašnje Hercegovine, danas Crne Gore(Drobnjačka površ, odakle je njegov deda i mnogi njegovi rodjaci-Karadžići, došli u Tršić), ubacio mnoge Hercegovačke lokalizme iz narodnog u književni jezik. Primera radi ubacio je slovo H, i dan danas, ćete u Podrinju a i u Valjevskom kraju čuti leb i ljeb umesto hleb, ne samo kod starijih već i mladih ljudi! Druga stvar je da se u Podrinju a i celoj Zapadnoj Srbiji koristila a negde i dan danas kod starijih koristi ijekavica ( Užice, Tara, B.Basta, Ljubovija…). Primera radi moja baka je umrla 2001 u svojoj 75 god. a celog života je govorila: ljeb, bijelo, mlijeko, međed, đed….moj otac je takođe koristio donekle a i ja i moji drugari to ponekad ali kad želimo da karikiramo. Nama je škola nametnula ekavicu, koju je Vuk uzeo za književnu, po Sumadijsko- beogradskom govoru, i ako je sam govorio ijekavicom! Lepo je Sava Tekelija govorio: „Mante se Dalmatinaca, Krajisnika, Ercegovaca…doći će vreme kad će se ti Srbi hteti narodom zvti…“ tako je i bilo….sad od jednog jezika imamo 3-4 a svi se dobro razumemo!
Loznički kraj? Autor ovog teksta očigledno nije čuo uživo kako pričaju ljudi iz tog kraja danas, tu lepotu izgovora, hahhh.